Нема човека који у некој великој непријатности или трагедији неће осетити бол, горчину и узнемирење. Такви догађаји мењају човека из темеља и то је, напросто, у природи човековој. Мали број људи ће у таквим приликама остати смирен и, схватити смисао искушења, покренути свој живот у другом правцу.
Јављања светих Божијих угодника и њихова благодатна и чудесна помоћ људима одвија се на много начина. Често пута и начини и средства којима се у својим чудодејствима користе су, најблаже речено, фасцинантна. Свети у својим јављањима користе заиста све како би допрли до свести и душа оних којима помажу.
Размисли па онда учини! Можда би ово била најједноставнија порука за свакога ко стоји пред избором чињења или нечињења. Да не бисмо зажалили и питали се: "Шта ми је ово требало" добро би било да човек то питање постави себи на време, са свом строгошћу и да одговори себи и својој савести без лукавства и малодушности.
Речи да је муж глава породице, многе савремене жене ће натерати у смех. У данашње време не може сваки муж да обезбеди жену и децу у потпуности. Данас у породичним односима није све баш тако једноставно као што је некада, у патријархално време, било.
Чуда која Отац наш небески чини спадају у најдивније пројаве Његове љубави према нама људима. Она су очигледан доказ Његове доброте и промишљања о људима која за циљ имају спасење душе а чини их или непосредно или посредством светих Његових угодника и светитеља. Међу светима Његовим најпознатији је свети Николај Чудотворац, један од најслављенијих светитеља у нашем српском роду.
Живимо у времену када су све изворне вредности добра и врлине извргнуте руглу а стандарди живљења преокренути наглавачке. Ипак, и поред све друштвене прихватљивости и легитимности зла и опачине, врлина и даље остаје темељна онтолошка вредност која одржава биће у постојању не само сада и овде већ и, још више, у вечности.
Само нешто више од једног процента британске популације редовно иде у цркву, а политичари и јавне личности не желе не покрећу тему своје вере. „Ви сте великодушни, не зато што вам је Исус рекао, већ зато што је великодушност манифестација доброг енглеског понашања" - мото је у тој земљи. Зашто Хришћанство изумире у Британији, открива руски сервис ББЦ.
Од давнина је познато да куга није харала тамо где су се редовно чула црквена звона. У руским лабораторијама, помоћу огледа, утврђено је да осцилација ултразвучног дијапазона црквених звона одбија бациле, вирусе и друга инфективна обољења која се преносе ваздухом, па чак лече и многе друге болести.
Појављивање Мајке Божије на Светој Гори је чест догађај. Једном или неколико пута у животу, у сну и на јави. Њу виђају многи светогорски подвижници. Али, када Богородица остави видљиви знак Свог присуства - на фотографији - то је знак за неку поруку: упозорење, укор, милост. Свети Синод РПЦ 2019. године установио је и прославу у част овог догађаја.
Господ иде и куца на срце свакога човека. Ко Га чује и отвори му двери свога срца, Он ће ући и настаниће се у њему. То ради на различите начине са сваким човеком лично. Не понавља се. Многи су људи чули тај тихи глас Господњи и отворили му срце. Њихов живот више никада није био исти. Неки су склони да у томе виде чудо које је Господ учинио над њима.
Да ли сте имали прилике да видите како људи умиру? Видљиви свет је од невидљивог одвојен непробојним зидом, али за самртника ова преграда постаје све провиднија, и он као да се налази у два света: чује гласове које наш слух не прима, види оно што ми не видимо. Очи умирућег постају зачуђујуће дубоке и јасне, као да с њих пада копрена видљивог света...
У читавом хришћанском свету поред Христа Спаситеља, најпоштованија је личност Мајке Божије. Читава два миленијума живота Цркве није ништа друго до два миленијума људског вапаја Владичици за помоћ у небивалим приликама. И за све те векове, Она никада и никога није изневерила ко је искрено и са љубављу притекао њеном пресветом Лику.
Оно што ми називамо чудом јесте пројава Божијег присуства и Божије љубави према људима. Истина, чудо се показује као нешто ванредно, нашто што је ван нашег свакодневног животног поретка. Али, ако се посматра из небеске перспективе, чуда су потпуно природна и очекивана појава.
Веома велики проблем младим мајкама жељним стваралаштва представља везаност за децу и недостатак времена за стваралаштво. Многима се чини немогућим пронаћи га. Ипак, постоји толико празног хода у којем је могуће сместити рад и стваралаштво. То је оно време које би било потрошено узалуд, а њега није баш мало.
Након крађе накита са Нанковске чудотворне иконе Богородице, који су верници оставили у знак захвалности за чудесна исцељења, монаси манастира Покрова у селу Ракошино ставили су у оквир иконе гране љиљана. Након осам месеци, осушене гранчице чудесно су процветале, известила је јуче украјинскa телевизијска станица 1tv.
Много је званих али мало одабраних. Ову Христову поруку могли бисмо сасвим сигурно применити и на пријатељство. Јер, неретко, склони смо да много људи називамо своји пријатељима не правећи разлику међу онима који то заиста јесу и оних које само тако називамо.
Синови (овога) света сматрају да је расејаност нешкодљива, а свети оци сматрају да је она почетак свих зала. Човек предан расејаности има о свим стварима, па и о најважнијим, веома слабо, потпуно површно мишљење.
Претежни број људи под грехом подразумева само зло које је учињено другом човеку, и то углавном оно видљиво и недвосмислено зло као што су убиство, крађа, разбојништво… За огромну већину реч не представља никакав грех. И не слутимо каква се ризница сваковрсних зала налази на нашем језику.
Још од пада првог човека па до данашњих дана људи не престају да вире иза завесе стварности не би ли видели од чега је она саздана. Чак ни божанско откривање истине није било довољно да утеши човека гладног разумевања. Данас, мас-медији све више постају пропагандна трибина свакојаких лажних пророка и пророчица дневне људске судбине, који лове у своје погубне мреже верне, неосетно их удаљујући од спасоносног окриља Цркве.
У последње време примећују се, поготову на друштвеним мрежама, садржаји који величају словенске "богове", који су захтевали да им се људи приносе на жртву и којој би ми Срби требало да се вратимо као нашој изворној вери, са аргуменатом да "мој бог мене робом не назива!" Заборављају да су наши преци ипак изабрали Истинитог Бога, Који је Самог Себе принео на жртву и још рекао Својим следбеницима: „Више вас не називам слугама… него сам вас назвао пријатељима“.