Светитељка која лечи депресију
Депресија је духовни крст. Шаље се у помоћ онима који се кају, као и онима који не знају да се покају, односно онима који након покајања падају у пређашњи грех. Постоје само два лека која могу да лече крајњу душевну патњу. Човек мора де се научи да се каје и да донесе плодове покајања или, са смирењем, кротошћу, трпљењем и великом благодарношћу Господу да носимо тај духовни крст, своју патњу, сећајући се да Господ тежину ношења овог крста узима као плод покајања.
Планови за уништење породице
Ирина Бергсет, Рускиња која је 45 година живела у Норвешкој и која је, након што јој је норвешки суд одузео децу јер није била толерантна на педофилију, потрошила године истражујући и скупљајући документацију и разна сведочанства како би руској традиционалној јавности приказала који је прави циљ Новог светског поретка у односу на породицу. Преносимо њену беседу.
Промироточила икона Спаситеља (видео)
У храму Димитрија Солунског у Курској области у Русији икона Спаситеља почела је обилно да тече миро. Пре годину дана у овом храму мироточила је и Владимирска икона Богородице.
Радујте се свагда у Господу
Напор сваке борбе пролази, али победа остаје. Уколико током искушења не окусиш пакао „на кашичицу“, нећеш видети ни благодат Божију. Само обрати пажњу на себе и на своје грехове, и верујем да ћеш наћи више него што очекујеш.
Икона - откривење у бојама
Пред иконом и Светим Писмом стоје исти циљеви: да ce кроз земаљско покаже небеско, кроз материјално - духовно; да ce човек укључи у други - благодатни живот, који стоји ван земаљских ограничења и категорија, да му ce да могућност да дође у додир са вечношћу доживевши je у свом унутрашњем, духовном, религијском искуству.
Мама
Чиме можемо да отплатимо, да узвратимо мами за упаљену свећу њене љубави која пламти током свих година њеног живота? Та љубав је нас бранила и чувала кад смо били незаштићени и беспомоћни; та љубав је нас подизала кад смо падали саблажњени злим мислима; та љубав је нама уливала наду и учвршћивала нас кад нас је живот довео у шкрипац и кад нам се чинило да нема излаза из замршених околности... Чиме да узвратимо мајци?
Помодарска религиозност
За разлику од данашњих хришћана, верници ране хришћанске Цркве нису измишљали националне и верске непријатеље, већ су од свих градили себи пријатеље. Кад су упознали узвишену и неукаљану правду Христовог живота, добро су схватили да највећи непријатељ човечанства није негде споља, него у злу човековог сопственог срца. Борити се против њега, то је Јеванђеље. Све друго је политика.
Погрешно поштовање светитеља
Људи који су дошли у храм због решења одређеног проблема ходају по храму као кроз супермаркет. Оставе свећу на посебно место, затим долазе до одређене иконе са својом петицијом. Њих не занима разговор са Богом. Они су заинтересовани да испуне свој специфични захтев. Мора се знати да светац није божанство одговорно за одређени сегмент живота, нити грана за дистрибуцију материјалног богатства. Света личност или анђео је, пре свега, проводник Божанске благодати и љубави Оца, Сина и Светога Духа. Зато такви људи пре свега треба да ураде главну ствар - да се сретну са Богом.
O српској слави
Славе су у новије време код многих постале помодарство. Свеједно да ли је домаћин верник или не, славу "прославља". За време поста, праве се мрсне славе; неки померају славу кад је њима најподесније; у жалости славу не славе, не знајући да баш када је жалост треба са већим усрђем славити и молити Божје светитеље. Слава и у најрадоснијим околностима није пијанка и теревенка него, пре свега, молитвени чин и домаћинско сабрање честитих људи. Зато, боље је славу не славити, него Бога грешењем срдити.
Христе мој...
Христе мој, нећу више да тумачим него да живим. Да живим Твоје присуство у сваком облику и начину живота. Да Tе видим у свему што ме гледа, да те чујем у свему што ми неко говори, да те дотакнем у сваком додиру живота, да окусим Твоје дарове у свему што једем и пијем.
Фанатизам и духовни раст
Не будимо фанатични ни у чему. Не присиљавамо своје дете, супругу (супруга) ни на шта. Помолимо се за њих и волимо их. Будимо благи. Дајмо им време да сами нађу свој ритам, свој тренутак да промене живот. И свако ће сам наћи одговор у свом срцу.
Ко је наш?
Ако човек жели да говори са ближњим о Христу, прво што мора да има на уму јесте да говори не оно што он мисли да је Христос, Црква, спасење, већ оно што нам о томе говори Света Православна Црква. Догмати Цркве су прва и најважнија ствар коју сваки православни хришћанин и мисионар мора да зна и да се држи.
Сан светог Филарета Московског
Животи светих Божијих угодника пуни су чудесних догађаја који увек и изнова потврђују колико су силне и спасоносне заповести Христове за оне који их са радошћу и ревношћу испуњавају.
Навика
Велика је моћ навике. Поједини људи и читави народи навикавају се да живе на одређени начин, по одређеним обичајима. Врло им је тешко да се промене, да преломе нешто у свом животу, чак и ако овај живот води у погибељ.
Грешне душе - мртве душе
Сетимо се једне беседе преподобнога аве Јустина Ћелијског из давних шездесетих година прошлога века у којој је људе лишене вере називао живим лешевима, ходајућим живим лешевима. Уистину, човек без Христа у свом срцу и јесте човек мртвог срца, живи мртвац. А откуд то мртвило у срцу човечијем што га чини живим ходајућим лешом?
Мошти светих
Према учењу Православне Цркве, тело је нужно за наше спасење. За нас, верујуће, процес обожења душе јесте уједно и процес обожења тела, јер се ми с телом спасавамо. Наше тело узима све оно од чега живи душа, узима и грех, и добро, ругобу и светост. Црква је установила поштовање светих моштију, прво, зато што су оне сасуди пуни благодати, и, друго, зато што су оне залог тога да ће свети пребивати с нама не само душом, већ и телом.
Нестаје ли хришћанска Европа?
Доминантна "религија" широм Европске уније постала је атеизам. Има их чак 40 одсто и прете, због експанзије, да ускоро буду водећи по питању "вероисповести". Само 4,5 одсто католика у Француској иде на мисе. То од ове државе прави једну од "најатеистичкијих" земаља на свету. Хришћана има све мање и у Немачкој, Холандији, Белгији...
И биће глади и поморa
Где год да крочимо у овом богатом развијеном свету, сусрешћемо се са хипермаркетима, мегамаркетима, луксузним ресторанима и шоповима који врве богатством. Обиље и разноликост хране уверава нас да живимо у времену сигурности у којем чак ни помисао о глади и немаштини не може наћи себи места. А, да ли је то реална слика света и, особито, пада ли нам на памет да у будућности може и да не остане тако?
Мој духовни препород - сведочанство
Већина људи на овај или онај начин покушавају осмислити и уредити свој живот. Трагају за знањем, уживањима, успехом или славом. Готово сва чула, снаге и средства усмерени су на задовољење материјалних прохтева и све већу жељу за новцем, па ипак, у срцу сваког човека присутан је осећај духовне глади. Ево како је једна душа пронашла свој мир, срећу и радост о којој није могла ни слутити, након што се вратила у заједништво са Богом. Наша редакција примила је њено писмо које у целости објављујемо.
Што год вам рече – учините
Мајка Божија зна шта треба људи да чине да би изазвали смернога Сина Њеног на чудотворну делатност: „Што год вам рече – учините.“ Ова реченица упућена слугама на свадби у Кани Галилејској, постала вечно начело у људском обраћању Богочовеку за помоћ, посредовањем Пресвете Богородице. То је знамење за сва времена и за сва чудеса Исусова у свим временима. Богoмајка посредује, а Он чудотвори.