Пред Свето Причешће чујемо следеће речи: „Са страхом Божијим, вером и љубављу, приступите.“ Шта значи страх Божији? Да ли треба да се бојимо Бога, као некога ко је страшан и суров? И ако Га доживљавамо на тај начин, како онда да Га волимо?
Јеванђелска прича о исцељењу губаваца веома је важна за наше спасење. Међутим, то није само јеванђељска прича и историјска реалност, већ реалност великог броја људи који имају веома ружну и душегубну болест, а то је неблагодарност Богу.
На дан 117-ог рођендана наследника - царевића Алексеја Николајевича током недељне службе, парохијани цркве Васкрсења Христовог у Кадасхи приметили су да је икона Краљевских мученика "Царска Голгота" промироточила. Капи мира појавиле су се на ореолу око одсечене часне главе цара-мученика.
Равнодушност једних за друге је најопаснија појава која прети Цркви. Равнодушност прва убија Христа у нама и тиме Црква прети да постане пуки бизнис, бездушни механизам. Хвала Богу, има људи који маре и који чине. Који те искрено саслушају и разумеју. Такви су спремни да воле и чине. Таквих је Царство небеско. Будимо такви.
Веома је разочаравајуће посматрати хришћане који долазе у цркву из недеље у недељу, из месеца у месец, из године у годину, при том немајући никаквог напретка у духовности. Они не примају поуку од било кога, јер су затворени у сопствени свет послушања себи и својим судовима. Чак и ако питају за савет, немају намеру да га употребе, јер су чврсто уверени у сопствени суд.
Биографска драма "Божији човек" редитељке и сценаристкиње Јелене Поповић која окупља звезде светских кинематографија доживеће своју биоскопску премијеру 14. октобра, саопштили су данас дистрибутери остварења.
Опсежно истраживање, које је јуче званично објављено на страници часописа Scientific Reports, потврђује догађај описан у Светом Писму о граду Содоми и Гомори. Археолози, који су 15 година ископавали древни блискоисточни град Тел ел Хамам, пронашли су доказе да је град уништен до темеља око 1650. године п.н.е. огромним метеоритом, сличним оном који је експлодирао 1908. године у области Тунгуски у Русији.
Истинита прича о догађају на КиМ која је навела блаженопочившег патријарха Павла да крсти једно дете и да му да име Милош.
Велик је наш призив и велика слава православних пред Господом, али и велика и одговорност. Ми Срби нисмо ни свесни какво благо поседујемо. Радујмо се што смо православни хришћани и будимо достојни тог позива, ради себе, ради наших ближњих и ради целог света, како би цели свет могао да види истину и лепоту нашег Православља.
Много је људи који се налазе на животној раскрсници не знајући како да поступе. Многи се нађу у системима западних компанија извитоперених вредности и нездравих међуљудских односа што их одводи у разне животне кризе, здравствене тегобе и обољења. Нарушеног здравља, изгубљеног смисла и радости, они желе да промене посао, али страх да други неће наћи и да неће моћи да преживе надвија се као зла коб. Шта чинити?
Нова студија Центра за културна истраживања хришћанског универзитета у Аризони открила је да, од око 176 милиона америчких хришћана, више од половине њих не верује да Дух Свети постоји.
У извесном смислу, човеков однос према новцу у многоме одређује његов начин живота. Однос према новцу није нешто што је морално и духовно неутрално; овај однос као да баца светлост на саму човекову суштину.
Литургија која је јуче одржана у Арангелску (Русија) поводом указања Пресвете Богородице над овим градом, прилика је да се подсетимо овог чуда, које се збило се у недељу, 3. августа 1919. године. Очевици су угледали Пресвету Богородицу са Својим Сином на небу изнад града, а ова визија трајала је 30-так минута, о чему су Епархијски и Мисионарски савет саставили „Акт о јављању Богородице на небу са Богомладенцем Исусом Христом".
"Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и Себе предаде за њу." (Еф. 5, 25) "Ма колико страсти, ма колико слабости да има жена, муж је дужан да је воли. И ако буде потребно да безброј пута будеш рањен за њу, или ако треба живот да даш, дај га. Све треба да даш! Све да претрпиш.” (Свети Јован Златоуст)
Отворимо ли новине зло је ту. Упалимо ли телевизор, пред нама ће само током једне вечери продефиловати незамисливо велики и болесно маштовити број призора зла. Зло је очаравајуће, болесно привлачно, застрашујуће и у исто време интригантно. Ђавоља поворка изгледа моћно, наметљиво и непобедиво.
Данас је у моди самоусавршавање. За особе које желе да постану боље, здравије, богатије организују се тренинзи раста личности, курсеви самообнављања организма, бизнис-тренинзи полова. Реклама ових тренинга обећава „позитивне промене у свим животним областима“. Али, какве су последице свих ових “интервенција” без оне кључне – покајања?
Не будимо крдо него породица, заједница, народ Божији, Црква, која даје Христов народ, боголике људе који све мењају и преображавају.
Чиме могу бити изазване туга и депресија? Теретом грешног живота често неисповеђених и неокајаних греха. Тешко је ходити с таквим теретом. Јер савест, тај глас Божији, говори из сваког човека.
Живимо у претешким временима, временима туге и очајања, бесмисла и несрећа. Граница између добра и зла у срцу многих људи је ишчезла, па се све више ближњих окреће злу као лакшем начину да се постигне циљ у животу: почев од материјалног богаћења до политичке власти.
Либерални хришћани се старају да из свог погледа на свет искључе представе о паклу и демонима, да ту област обиђу ћутањем, или да представе сатану просто као метафору, оличењем људских грехова, како би и даље спокојно грешили, не осећајући страх пред вечним последицама греха и пред оним који стоји иза тамне сенке греха, као режисер иза сцене.