Ако се људски греси распореде по одређеној хијерархијској лествици, онда се може сачинити лествица грехова која воде у ад.
Уочи Свог Вазнесења Господ Исус Христос је Својим ученицима рекао: „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа, учећи их да држе све што сам вам заовједио“ (Мт. 28:19-20); „Идите по свему свијету и проповиједајте јеванђеље сваком створењу. Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен.“ (Мк. 16:15-16).
У Цркви Христовој све има једну прелепу, поетску символику, јер је наш Творац највећи Уметник и Поета у Универзуму и као што се Господ увек поетски, песнички, изражавао у маниру старих народа тога времена, тако је и поетски, алегоријски, обојен скоро сваки догађај у свеспасоносном боравку Сина Божијег на земљи.
Замах духовне обнове донео је собом и неке занимљиве појаве. Рецимо, дође човек у цркву али ту и не остане. Људи не схватају да живот у Цркви није трка ка спасењу на кратке стазе, тако да јурнеш из места, истрошиш сву снагу и стигнеш до циља. То чак није ни трка на дуге стазе, то је крос по разноврсним теренима или чак усиљени марш, и то не празних руку, него са теретом. Стога нам није потребно тренутно убрзање, већ стрпљење и животна издржљивост.
У почетку му је било пријатно да медитира и није видео разлог зашто би себе лишио тог задовољства. Затим је у секту увео супругу и тринаестогодишнјег сина, али када је супруга почела падати у депресије, а син се драматично мењати, Зоран је схватио да је са трансценденаталном медитацијом, добио и озбиљан проблем.
Према различитим откривењима, постоји 20 митарстава, на коjима се испитују греси. Само након успешног пролажења кроз сва митарства, душа може наставити свој пут без тренутног бацања огањ паклени. Колико страшни ови демони и њихова митарства могу да буду, огледа се у чињеници да је и за Саму Мајку Божију, када је била обавештена од Архангела Гаврила о Њеној ближућој смрти, одговарајући на Њену молитву, Сам Господ Исус Христос сишао са Небеса да прими душу Његове Пречисте Мајке и одвео је на Небеса.
Безмало нас свакодневно сустижу информације о великим природним непогодама са катастрофалним исходима. И кад на ваше очи муња распара хоризонт, кад данима и ноћима озбиљно лије, кад се пожари без обзира на тоне воде изливене из црева и из ваздуха приближавају стамбеним зградама или нешто друго што нас људе чини малима и слабима, немојте журити да псујете. Покушајте с вером да кажете: то је дело Божије. После тога ћете се извући из невоље и Он ће вам Сам обазриво помоћи.
Јуримо и тражимо свете да бисмо се поред њих спасавали, али, живот наше епохе гради се око живих парохија, где је центар Евхаристија. Иза њених граница делује међусобна помоћ и братски односи, који ничу на темељу заједничке вере и молитве. Тeк ћемо у парохији сви постати свети. Само ако то хоћемо.
Опростити другоме и примити опроштај од другога, то је прави повратак од отуђености ка јединству, од мржње ка љубави, од раздељености ка сједињењу. Да опрости другоме и прими опроштај од другога може само онај ко је свим својим срцем осетио и схватио сав ужас одсуства љубави у свету.
Суд се назива Страшним, зато што на њему неће бити суђено само људима него и духовима; зато што ће бити свеопшти; зато што ће на њему бити јавно показана сва наша дела, помисли, речи и скривене жеље срца; зато што ћемо тамо видети себе онакве какви заиста јесмо.
О. Тимотеј Нтумба из Цркве Светог Николе у Бунији, Демократска Република Конго, недавно је у својој изјави Православној новинској агенцији испричао о два нова чуда Светог старца Пајсија Светогорца, која су доживели његови парохијани.
Раније нисам размишљао о смрти, а онда сам почео да размишљам - шта ће се догодити након што умрем? Шта ћу тамо? Овде је ковчег - четири зида, поклопац на врху. У филмовима сам четири пута легао у ковчег и искочио одатле. Директор је питао: "Застрашујуће?" Не, није застрашујуће, то је само тако одговорна ствар.
Суштински догађај у покајању представља преокрет воље, одвраћање од греха и окретање Богу. Ово је и најболније место човековог живота. Човек који се навикао на зло, сада треба да, такорећи, разруши себе.
Богатство избора које нуди дух овога света је огромно. Почев од могућности задовољавања стварних па све до задовољавања сујете, измаштаних и непостојећих потреба. Избор се, скоро по правилу, завршава зависношћу од изабраног. Ту лекови и психотерапије не помажу. Ова болест се лечи једино подизањем на виши, духовно-морални ниво схватања људског постојања.
Становници Костоса на Паросу говоре о очигледном чуду које се догодило у недељу усред пожара на периферији села. Мала црква посвећена Светој Параскеви, смештена између села Костос и Лефке, остала је потпуно нетакнута, док је огроман пламен беснео око ње, претварајући све у згариште.
Огромну штету наносе себи људи који непрестано грехе уверавајући себе да ће се, једнога дана, исповедити и покајати. Не схватајући да су сами себе уловили у паукову мрежу безнађа, они сваким даном удаљују себе од спасења.
Једном приликом један духовник рече своје духовном чеду: најтеже је са вама, школованим људима. Он је том опаском, заправо, нагласио вековни спор између такозваних интелектуалаца и такозваних простих и неписмених – ко је од њих ближи Богу. Ми, неспорно имамо пред собом критеријум у односу на који можемо, макар и приближно, одредити одговор.
Смрт је растанак који не раставља. Живи и умрли су чланови једне породице. Нећемо рећи: Волели смо један другог; Она ми је била тако драга; Како смо били срећни, већ ћемо говорити: Ми настављамо да волимо један другог, сада и више него пре; Она ми је сада дража него икада; Каква је радост за нас што смо заједно... Познајем Рускињу која упорно одбија да себе назове удовицом, иако се њен муж преставио пре много година. Она не престаје да говори: Ја сам његова жена, а не удовица. И, она је у праву!
Скоро да не постоји реч која је кроз историју човечанства доживела већу употребу од речи - срећа. Па ипак, чини се да ни један појам није више релативизован од овог. Ипак, људи скоро свих епоха, простора и култура под њом подразумевају слично стање. Шта хришћани нуде као објашњење?
Док се у већини западних земаља прослављају разноразне изопачености парадама "поноса" и другим сличним манифестацијама "љубави", у Русији се данас славе двоје супружника, које Божјим чудом, ни смрт није успела да раздвоји.