Благодат и спасење
Благодат је новина коју је Господ Христос донео у свет. Благодат је радостотворна вест и сила Јеванђеља и Тајна Цркве. Оно што „нова твар“ има, а што није постојало у старом свету, јесте благодат. Царство благодати је Царство Небеско. Јеванђелист Јован, у уводу Јеванђеља, говори нам сажето, у две ставке, о благодати и истини Исуса Христа у односу на Мојсија и Закон. „Закон се дaдe Преко Мојсеја, а благодат и истина постаје кроз Исуса Христа“.
"Васпитавање" Бога
Господ љуби и кажњава, и у овом животу и у следећем, при чему је последња казна много гора од од свих овоземаљских, јер вечно траје. Савремено човечанство тврди: "Бог је добрица… Сажалиће се и на и гејеве, и на атеисте, и неће их вечно осудити на муке, и увешће у рај све, управо мери политичке коректности и хуманизма. А како? – па, то није на нама да знамо". Међутим, ма шта говорили, Нови Завет и даље упозорава о казнама, простирући их, за разлику од Старог, кроз целу вечност која нам следи...
Сјај лица Христовог
Само гледањем у Христово Пречисто Лице можемо очистити и своје лице, само живећи у истини и савести, по заповестима Божијим, можемо стећи људско достојанство. Ако се грех афирмише као нормална појава, људи у најбољем случају постају безлични, а у најгорем, кроз њих почиње да се прозире лик звери. Зато се поставља питање: како да стекнемо лице по Лику Христовом, Лику који није направљен рукама? Како да не сањамо о љубави, која може бити само самообмана, ако се прво не научимо ревности за истину и славу Божију?
Убијање мржње
Због људске слабости и тенденције ка неспоразуму, чак и реч или мало непромишљено погрешно дело може да доведе до озбиљних последица у људским односима. Много је пажње потребно да би се сачувала добра воља међу људима, а тамо где је поверење уздрмано много труда је потребно де се добри односи обнове.
Забелешка о гневу
Ваљало би опширније размислити о оној прекретници на којој се човек губи у гневу. На тој прекретници има, у већини случајева, исти број разлога да човек, са нешто песимизма, мало мудрости и мало умора истраје у својој судбини, или да скочи, сав свој разум да окрене против разума, и да улети у ватру гнева. Вредно би било потражити онај одлучни симптом који значи скакање стрелице уназад, у примитивизам и дивљаштво.
Слобода – најзначајније својство људске природе
У људској природи, најзначајније својство његово је слобода. Она је у Православљу врло одређена; није нешто многозначно, магловито и неодређено. Слобода је човекова моћ, Богом дана моћ, да одреди циљ или сврху свог поступка и да се поступком или понашањем држи тога циља, па макар га то одвело и у највеће патње или чак у смрт. То је слобода.
Пример – најважнији вид васпитања
Педагогија примера је убедљиво најзначајнија педагогија. Пример оставља најјачи утисак и пројављује се као најснажнији фактор утицања на човека, особито дете. Било да је добар или лош, пример је у стању да обликује и усмери будућег зрелог човека.
Опомена и путоказ
Суштина критике коју Црква упућује на рачун предбрачног телесног живота није у томе да га сматра „прљавим“, већ Црква указује на знатно дубље и сложеније последице до којих доводи упуштање у једну или више телесних и емоционалних веза пре брака. То су, пре свега, трајни ожиљци на души, немогућност потпуног сједињења са брачним другом, неплодност, духовна расцепљеност и патња. Све ово потврђује и савремена наука.
Победа скрушености
Све до доласка Сина Божијег у овај наш људски свет, човек није имао одговора ни објашњење, још мање решења, за све несреће, болове и патње људског рода. Ипак, Својим доласком Христос не укида зло, које као да господари у васељени. Христос не искорењује бол који и даље мучи људски род. Шта се онда, дакле, променило?
Тиранија блуда
Сваки грех који човек учини, по речима светог апостола Павла, ван тела је, једино грех блуда представља грех учињен телу. И заиста, ако завиримо у историју човечанства, видећемо да је блуд, на директан или индиректан начин, био узрок највећих људских трагедија. Почев од Содома и Гомора, преко Потопа, тројанског рата … и да не набрајамо.
Душа
Свето писмо нас упућује на то да преиспитујемо себе како смо поставили сопствену љествицу вриједности и да све у себи, и око себе, вреднујемо и превреднујемо. Оно пред нас поставља, рекло би се, једну антиномију: „Јер ко хоће живот свој да сачува изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати. Шта то значи?
Ћорсокаци атеизма
Атеиста више воли да не размишља о смислу живота, о времену и смрти, он избацује мисао о смрти ван своје свести, иначе би се налазио у стању постојане депресије, као осуђени на казну, у чију ћелију сваког минута може ући џелат. Самим тим он улази у свет илузија, као без размишљања о болести: могуће је победити болест и не мислити о старости, избећи је.
Добро нам је овде бити
Свако од нас пролази кроз разна стања. Понекад бивамо на Тавору, а понекад се налазимо на Голготи. Некада је присуство Божије тако осетно, јасно, да пожелимо да се ти тренуци никада не заврше, да се продуже вечно. Али понекад нас Бог дословно напушта, остављајући нас у тами са самима собом, са нашим проблемима и гресима. Али у таквим тренуцима нарочито је важно сећати се Његовог присуства и тога да нашу људску таму он просвећује изнутра божанском светлошћу.
Смисао хришћанских празника
Човек је биће које је Бог произвео из небића да постане подобије свебића. И заиста, ако не једини, а оно свакако највиши позив човеков јесте да се уподоби своме Творцу, да оствари хришћански „категорички императив“: „Будите и ви савршени као што је савршен Отац ваш небески“.
Вера и поверење
Постоји ли разлика између вере и поверења? У православном схватању, вера не постоји без поверења. Наша вера у Бога Који је Свемогућ и Који нас воли, носи са собом и поверење да ће Он заиста да буде уз нас. Првородни грех се десио јер су први људи иизгубили то поверење.
Јога је хула на Духа Светога и демонска пракса
„Нова ера Водолије“, која ратује против Једне, Свете, Васељенске и Апостолске Цркве, с нашим Православљем, запљуснула је нашу земљу проповедањем јоге, како би нас завела својим демонским учењем, да су све религије подједнаки путеви, који воде до истог циља.
Умивање блатом
„Не судите!“ изгледа лака заповест. Лака, јер када бисмо је анализирали са пажњом, могуће је закључити да је лако избећи осуде. Лако је заштити душу нашу и уста од ње. Осуда није у нама зачета од рођења и није део наше душе. То је нешто спољашње, посебно када се не зачиње из мржње и нетрпељивости, него из наше уобичајене навике да увек причамо о неком другом.
Молитва је немоћна ако није заснована на посту
Глава врлина је молитва, a њена основа - је пост. Онај ко се не придржава умерености у храни, не може сачувати ни девственост, ни целомудреност, не може обуздавати гнев, препушта се лењости, унинију и туговању, постаје роб сујете, станиште гордости. Зато је и молитва немоћна ако није заснована на посту и пост је неплодан ако на њему није саздана молитва.
Улога хране у посту
Истина, ми сада не можемо да постимо као древни подвижници јер су у наше време, људи слаби и телом и духом. Због наше телесне немоћи, наши подвизи не могу да буду тако строги као у древна времена, а због душевне слабости недостаје нам одлучности за ове подвиге. Ипак, ако је човек крепког здравља, не треба себе да оправдава како не може без мрсне хране.
Госпојински пост
За православне вернике данас почиње Госпојински пост. Од четири велика годишња поста, овај пост је најкраћи и траје 15 дана, од 1/14. августа до 28/15. августа, али је строжији од Божићног и Апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост.