На Западу, у Европи и Америци, јога и други далекоисточни култови и технике, одавно се већ не схватају као „гости са Истока“. У адаптираном и поједностављеном облику они чврсто заузимају своје место у савременој масовној култури. Последњих година то се дотакло и наше земље. Појавило се много јога центара у које су похрилили и многи православни хришћани. Међу њима својевремено је био и потоњи архимандрит Софроније Сахаров, духовно чедо Старца Силуана Атонског.
Црна мачка, празна кофа, број 13, посебно ако пада у петак... Знакова који најављују неуспех или неку несрећу има много. Сујеверје је неспојиво са хришћанством, али, чак и у црквеној средини има много сујеверја повезаних с неким дејствима у храму или чак и обредима. А шта тек да кажемо о апсолутно сујеверном односу према иконама, светим изворима, па чак и ходочашћу?
Црква је љубав. Не сентиментална, него једноставна и права љубав, љубав која није слепа. То је љубав углавном према беспомоћнима, укључујући ту и преминуле, који оданде – из недокучивог далеког места молећиво протежу своје руке...
Не тражи Господ механички шапат наших усана. Он жели да ми крикнемо из срца; не да Му се клањамо, него да с Њим будемо и за Њим ходимо. Срцима својим с Њим да разговарамо, а не да срца наша буду затрована злобом, руке упрљане грехом а ми, на јави, да се приказујемо другим и другачијим. Знао је пророк Давид зашто је завапио да Бог у њему учини чисто срце и дух прав обнови у њему. Знајмо то и ми и завапимо исто.
Нигде Бог није излио више своје доброте колико над нама, грешним Србима. Од Нијагаре до Ванкувера; с краја на крај Канаде, уздуж и попреко Америке, кроз читаву огромну Русију и још које куда по свијету... Нигде, успут, ни воћку да нађеш. А у земљи Србиновој, на све стране воће и поврће црна земља стење под теретом. Свуда преобиље. На све ово преобиље дарова Божијих, како се Срби захваљују? Ево како: бацају се тешким камењем псовки на Бога дародавца.
Потискивање туге је веома опасно јер спречава психолошко разрешење. Потиснута и непрепозната туга се претвара у симптоме анксиозности, депресије, напетости, страхова, а затим ризична понашања и болести зависности. Када спречавамо себе да будемо тужни, ми се удаљавамо од реалности, отцепљујемо осећања. Туга је драгоцена за здрав психички живот и без ње нема развоја, ни зрелости; она показује да се прихвата реалност каква јесте, признаје губитак и дозвољава да се тај губитак отплаче.
И ако те људи све време буду мрзели, ако ти буду желели зло, Бог те свеједно воли. Воли те Онај Чија је љубав несумњива и истинита. Ако то схватиш, нећеш више бити рањив. Осетићеш Христову љубав у свом срцу и никакво одсуство људске љубави неће моћи да те повреди. И тада ће се десити чудо: почећеш да привлачиш и људску љубав. Зато што си коначно постао слободан човек.
Ниједан порок, ни страст за новцем, ни жеља за задовољствима, чак ни вино, које је упропаститељ многих, тако не упропашћује добар дух породице као љутит и неуздржан човек. Он растројава јавне послове, трује живот деце и породице.
Иако гледање телевизије ствара одређени осећај опуштања, цена је висока: губитак свести. То доводи до пасивног стања повећаног покоравања, попут транса, сличног хипнози. Зато екран служи за манипулацију "јавним мњењем", политичара, специјалних интересних група и рекламних агенција, који ће платити милионе долара да вас ухвате у том стању привремене несвесности. Они желе да њихове мисли постану ваше мисли, што се често и догађа.
Икона Светог великомученика Георгија Победоносца почела је да мироточи у цркви Свете Тројице у Оњегу, саопштава прес-служба Архангелске епархије. Саопштено је да је мироточење примећено 27. септембра – на празник Воздвижења Господњег после Литургије. Из епархије напомињу да се ова необична појава, вероватно, „може сматрати доказом Божије помоћи војницима позваним да бране отаџбину“. Подсетимо се да слика Георгија Победоносца на коњу, који копљем удара у змију, симболизује победу над злом.
Да ли је могуће волети човека, а немати у њега поверења? Могуће је. Истинита љубав може да примећује недостатке човека исто тако оштро као и злоба. Али се љубав на свој начин нежно односи према човековим недостацима. Љубав чува и спасава људску душу за вечност; злоба је мучи, убија. Љубав воли самог човека, а не његове грехе, не његово безумље, не његово слепило и оштрије него злоба види све несавршенство овога света.
Када дозволите Богу да сања у вама, тада су „мреже” вашег живота испуњене радошћу и благословима. Верујте Христу, слушајте глас у себи који вам говори: „...и ако се чини да је све готово, не веруј, сваки дан почињеш испочетка. Баците мрежу у море живота и Бог ће вас испунити благословом..."
Неке вернике занима: ако су екстрасенси повезани с демонским силама, зашто они сами иду у храм и шаљу некрштене људе да се крсте, а понекад чак и да се причешћују у Православној Цркви?
У Светом Писму пише: Не уводи сваког човека у дом свој! (Сирах. 11:29) А управо је телевизија са нашег дома скинула врата, те нам долазе гомиле, без куцања и питања, и то таквих људи са којима не бисмо желели да имамо ништа заједничко.
Открићем да је наш ближњи – сваки човек, а да љубав припада не само нашим пријатељима него и непријатељима, Господ руши све баријере које раздвајају људе. Све их приводи једне другима и сазнању да смо браћа међу собом јер нам је Бог, на небесима, Oтац наш, заједнички. Што од нас захтијева, Христос је својом страдалном искупитељском жртвом, својим примјером, показао.
Постоји међу хришћанима једна веома раширена али веома лоша појава – да критикујемо људе због њихових злих дела, а не сама та дела. И све то вођени једним себичним ставом да смо само ми достојни љубави Христове убеђујући себе да је наша љубав према Христу сразмерна нашој искључивости и немању љубави према грешним људима.
Христос нам није обећао да ће живот с њим бити безболан. Али нашим трпљењем, постојаношћу, сталним сећањем на Христа, та горка чаша постаје слатка чаша бесмртности. Он, Који је светлост свих распетих људи, рекао нам је: "Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити", не обећавајући да ће бол укинути, него да ће га преобразити из проклетства у - благослов.
„Зашто бих се молио туђим речима? Ове молитве су написане на древном језику на ком не размишљам, не комуницирам са другим људима, па чак стварно и не разумем..." Ово су питања која се намећу сваком почетнику у вери већ на самом почетку његовог молитвеног пута: молитва својим речима или правило из молитвеника?
Верујем у Онога за кога ми се понекад чини да не постоји. Ко ми дозвољава да се расправљам с Њим. Док одлазим, жури да ме пронађе и да ме врати кући. И кад ја не верујем у Њега, Он инсистира да верује у мене.
Живот једног од највећих Христових апостола, апостола љубави Павла, представља образац преумљења под дејством Духа Христовог. Један од највећег гонитеља Христових у трену се преобраћа у највећег Христовог апостола који своју оданост Христу запечаћује својим смртним страдањем. Много је таквих примера кроз историју Цркве Христове. Овде износимо само једну која потврђује да је тако нешто могуће и данас, у ово наше време.