Шта је страст?
Када задовољење природне потребе човека почне да прераста у једини циљ и смисао тада можемо говорити о страсти. Страст је нека врста обоготворавања одређене потребе и служење њој. Пошто је човек не само тело већ и “душа жива” ово двоје је сједињено у човековом бићу. Стога и страсти, као злоупотреба потребе, узрастају сједињене на штету човековог спасења.
Добра реч и злога чини добрим
Вашој пажњи предлажемо дубоко и духоносно објашњење једног догађаја из Отачника који нам показује и образац истинског односа према ближњем. Митрополит Атанасије Лимасолски, духовни син Светог Пајсија Светогорца нас, поучава какав наш лични став треба да буде према људима других вера, да ли оно што може да нам се чини као „ревновање за веру“ заиста јесте ревност или се нешто друго иза тога крије?
Љуби Господа свим срцем својим
Сви ми за себе кажемо: „ми смо верујући“. Ти који говориш тако, погледај мало боље себе и реци, да ли у теби постоји елемент живе љубави према Богу? Љубав увек налази свој израз у испуњавању воље Вољенога. На питање, да ли имамо љубав према Богу – одговара наш начин живота.
Зашто Господ не спречи рат
Бог је прописао опширан рецепт против рата. Тај рецепт налази се записан у Старом и Новом завету, но људи га, на жалост, нису примили. Напротив, одбацили су га. Ко је онда крив за рат? Свакако Бог није. Када људи замене Божји закон својим законом, и Божју вољу својом вољом, и Божји разум својим разумом, онда мора доћи до рата.
Нека васкрсне Бог - молитва коју треба да знате напамет
“Радуј се, пречасни и животворни Крсте Господњи, који прогониш ђаволе силом распетог на теби Господа нашег Исуса Христа, који је сишао у пакао и сатро силу ђаволску, и који нам је даровао Тебе, Крст Свој часни, за прогнање сваког противника.” Ни ђаволи, ни демони, ни било који зли духови не могу да издрже крсни знак. Све зло се распада у прах, топи се као свећа, нестаје попут фатаморгане снагом Часног Крста...
O освети и Осветнику
Не свети се; не враћај зло за зло; јер веће је јунаштво отрпети него осветити се. Зато чекај Господа. Твој небески Родитељ је непрестано крај тебе и у своје време видећеш и ти и твој злотвор да Господ све види и памти.
Врлине Родољубља – Владика Николај
Кад је наш народ рекао: правда држи земљу и градове, као да је рекао: Царство Небеско држи царство земаљско. Правда је једна сила од многих сила Царства Небеснога. Друга сила јесте вера, трећа љубав, четврта истина, пета милост, шеста мудрост, седма чистота, и тако скоро без броја и без краја. Размислите коју од ових сила имате, а коју немате. Пожурите да их све задобијете и тако ћете, наоружани силом небеском, најбоље потврдити и своје родољубље и свој назив православних хришћана.
Чуда Светог Прохора
У манастиру Светог Прохора Пчињског непрестано тече миро из светитељевих моштију и многи се болесници и данас њиме исцељују. Бурна историја манастира Свети Прохор Пчињски чува сећања и на чуда која су се дешавала испред моштију светитеља. Болесни су оздрављивали, несрећни налазили мир, молитве нероткиња услишене и оне благословљене породом.
Да будемо људи
Бити човек, то није лако ни међу људима, а камоли међу нељудима, али је могуће. Шта вреди човеку да је све и угодно и све лако, а изгуби образ и душу. Ако нам други праве тешкоће, а ми сачувамо и образ и душу, утолико имамо још већу заслугу и још већу част пред Богом.
Свети владика Николај о Ноћи вештица
У данашњем духовно убогаљеном свету влада тешка чамотиња и лењост, при чему је лако убедити готово свакога да је празник „Halloween“ обична, безазлена забава. Али за оне „који имају ухо да чују“, ево шта о њему каже свети наш владика Николај Жички. На крају, једино је Бог судија свим нашим делима, а својим делима служимо или Господу или сотони, јер нико не може два господара служити.
Две године од упокојења Митрополита Амфилохија
О Митрополитовој праведној кончини јеромонах Јустин Мреновић, који је био уз Митрополитову болничку постељу последњих дана његовог овоземаљског живота, свеедочи: Добар си рат ратовао, трку си завршио, веру си сачувао, уђи у радост Господара свога. Нити је било уздаха, нити је било грча на његовом лицу, нити оног самртног ропца, ништа под милим Богом. Само је одлепршао као птичица ка Господу.
Необично крштење
Пут ка Царству Божијем почиње од Свете Тајне Крштења. Колико је светлост далеко од таме, колико је живот удаљен од смрти, тако је крштен човек супротстављен некрштеном. Свако крштење је посебно већ самим тим што је оно духовно рођење. Ово је истинита и заиста необична прича о крштењу једне особе.
Право на грех
За све постоји почетак, па тако и за грех. Довољно је учинити први корак, а затим, све креће као на тобогану – све брже и брже. Понекад потпуно свесно грешимо „мало“, „умерено“, „пријатно“, а онда се срозавамо у оно што је безгранично страшно. Али, Господ нас је створио као слободне и зато имамо права да радимо шта год пожелимо, укључујући и да грешимо. И ево шта је чудно! – управо ово право најчешће користимо.
Oпрости нам као што и ми опраштамо...
Две заповести које Христос предаје човеку, вертикала и хоризонтала постојања свакога од нас, јесу – љубав према Богу и ближњем. У тој заповести је и Суд свакоме човеку јер меру те љубави имамо опипљиву само у мери у којој опраштамо. Управо је то мера Божијег опраштања нама.
Да ли је смех заиста грех?
Многи православни верници имају став да је Богу угодан само покајни плач због грехова које су учинили, док су смех и забава зло. Они сматрају да су „људи који се смеју неозбиљни, не кају се за своје грехе, да ће ако се сада смеју, онда плакати касније“. Да ли је то заиста тако?
Из искушења у спасење
Веома су сложени односи међу људима и крећу се у најширем пречнику од љубави и спремности да се живот да за ближњег, па до убилачке мржње. А свему томе је корен у помислима које покрећемо према другима, али и у њиховом односу према нама. Хришћански одговор је да треба увек и на сваком месту да видимо Бога.
Јеванђеље које мучи
„Шта је теби до мене, Исусе сине Бога вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме“ (Мк. 5: 7) – клицао је Господу Гадаринац кога је обузела нечиста сила. Тај јецај данас добија све више на снази. Хришћанство је за свет, кога дух антихриста све више прожима, постало трн у оку. Ипак, реч Божија и даље греје и пече, смирује али и разгневљује. Свет остаје подељен и нека нам Бог да милости да будемо на правој страни.
Божја правда и људска несрећа
Постоји у нашој навици веома негативна појава која нагрђује хришћански лик у нама и доводи у озбиљну сумњу то да смо хришћани. Како је могуће да појединци виде Бога само онда кад се другима догоди нешто лоше, посебно ако тог другог доживљавају у негативном контексту?
Замироточила икона Христа Спаситеља
У руском селу Лавља, Архангелска област, у храму Успења Пресвете Богородице, икона Христа Спаситеља почела је да тече миро. Прошлог месеца у истој епархији, у храму Свете Тројице у Оњегу, такође мироточила икона Светог великомученика Георгија Победоносца, док је у марту ове године промироточила и икона Светог Сергија Радоњешког.
Суд по закону љубaви
Христос никога не пита о његовој националности, погледима и образовању, не тражи да се чита Символ вере. Он не говори: "Наследићете Царство зато што сте веровали у Бога, подржавали црквене каноне, читали установљене молитве и постили по правилу..." А ко је онда наследник?