Црква и пропаганда
Можете доћи у цркву по здравље и не добити га. Можете доћи због породичне среће, због деце и да не добијете ни једно ни друго. Ни материјално благостање, ни добар посао. Али, није Бог крив за ово. Криви су они који су вас лажним надама намамили у Цркву – они који су Јеванђеље заменили пропагандом! И сада се осећате превареним. Треба да знамо да Црква није средство. Црква је Циљ, којим долазимо до Христа. Јер Он је суштина Цркве, Он је смисао Цркве, Он је сама Црква. Христос је циљ!
О теологији оца Тадеја
У онај велики дан неће се тражити од душе да ли се она молила, да ли је постила, да ли је извршавала каква добра дела у животу, али зато ће свака душа брижљиво бити испитана да ли она има ишта заједничко са Христом Спаситељем (Свети Симеон Нови Богослов).
Бићемо сведоци…
Старац Пајсије Светогорац: Накупило се много пепела, ђубрета, равнодушности – и за то да би све то одлетело, треба јако да дуне… Данашње поколење – то је поколење равнодушности. Већина и може само на параду. Ми смо дужни да храбро исповедамо нашу веру зато што ако будемо ћутали, сносићемо одговорност. Ако се ми не будемо супротставили, устаће из гробова наши преци.
Уклони се од зла…
Свакога од нас узнемирава питање: „Шта ће бити сутра“? Ако је је Луцифер тако моћан, ако преко својих слугу све више овладава светом, шта ће бити са нама, са децом нашом; шта ли тек чека децу деце наше? “Ослони се на Господа и чекај Га” - одговара нам Псалам. Господ тражи од нас да оставимо зло иза леђа, у сенци, у понору заборава, а ми да се, из године у годину, из дана у дан, пружамо ка добру: да чезнемо за добрим, да говоримо о добру, да чинимо добро. Јер ко зида добро, руши зло.
Шта су "европске вредности"?
Вредност је да верујемо у најбоље намере Европе, чија смо зла видели, али да не верујемо у Господа, Којег видели нисмо, али чија добра живимо? Вредност је да пред Дечане станемо као пред туристичком знаменитости, а не пред домом? Да на иконама не познамо никога свог? Е, па, једина европска вредност за коју ћу се довека борити су опанак, она дивна капа прађедовска са четири оцила и гусле!
ЕУ и Велика Британија: затвор због хришћанских веровања
Актуелна посланица и бака десеторо деце суочила се са кривичним суђењем у Финској због твитовања хришћанских веровања. У Великој Британији поднета је кривична пријава против Адама Смит-Конора, који је кажњен зато што се у себи молио за свог покојног сина. Шкотски закон, који се очекује следеће године, прети са 7 година затвора свима који не поштују забрану говора (о неприкладим темама) и у приватним разговорима, чак и унутар куће.
Путем смирења
Ми хришћани не треба да примењујемо људску логику, већ да верујемо у дејство духовног закона: Ако опростимо неком ко нам је нанео неправду, ко ни не помишља да тражи опроштај од нас, онда ће нам свемоћни Господ, видећи наше смирење, помоћи. „Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат.“ (Јак. 4:6). Разговор са архимандритом Јовом (Гумеровим), познатим исповедником у Сретенском манастиру, који је говорио је о најважнијој врлини за сваког хришћанина: смирењу.
Доста спавања! Хајде да се дружимо!
Сведочанство о чудесном исцељењу једне девојке молитвама старца Гаврила (Ургебадзеа) после повреда која је задобила у саобраћајној незогоди, и његовој опомени: „Реци својој мајци да не грди Господа, него само да Му захваљује“.
Значај молитве
Често имамо отпор према свакодневној молитви и лако изналазимо оправдања и разлоге за своју лењост. Али, ако анализирамо сваки протекли дан, моћи ћемо лако да величамо Бога, да Га славимо, да Му благодаримо. Када на тај начин почнемо да сједињујемо живот и молитву, међу њима неће бити никаквог несклада, и живот ће постати храна, која ће, у сваком тренутку подстицати пламен, који ће се све више распламсавати и постајати све сјајнији, и који ће нас саме постепено преобразити у ону огњену купину о којој говори Свето Писмо.
О вечности загробних мука
Још у детињству од многих људи оба пола и разног узраста морао сам да слушам јадиковање, чак и роптање, због тога што ће привремени људски греси на земљи да се кажњавају вечним мукама. Свима познати филизоф В. С. Соловјев усудио се да искаже своје мишљење у вези поменутог питања, када је изјавио: "вечне муке" - ах, тај гнусни хришћански догмат..."
Да буде воља Твоја
Пазите шта желите, браћо, јер оно што желите може бити добро за ваш живот, али не и за ваше спасење. Могуће је да се иза онога што желите, на крају, не крије ваше спасење, већ ваша пропаст. Зато не инсистирајте на томе, него све препустите Богу…
Време лечи ране али не и грехове
Немоћно је човечје тело и разноврсне су његове бољке. Зато постоји много лекова и лекарија које одређује лекар у складу с врстом болести. Човечја душа такође може да се разболи. Болести душе су - грехови и страсти који помрачују разум, који слабе вољу и скрнаве осећања. Време не лечи грехове. Не исцељују их ни обични земаљски лекови. Души је потребна благодат Божија.
Најлакши пут ка спасењу
Много је путева ка спасењу, али који је од њих најлакши? Да ли можемо да се спасемо без нарочитог труда, без изнуривања свог тела? Да ли постоји такав пут? Да, постоји! Постоји таква лествица од земље до неба: један крај је увек пред нашим ногама, а други пред престолом Божјим.
Да буде у свему воља Божија
„Да буде воља Твоја“ – нека ове речи Господње молитве, као умилни топли зраци сунца загреју наше биће, разливајући у њему благи мир и спокојни однос према свим незгодама и радостима живота, и крепећи нас за делатност која је наложена свакоме према његовом занимању и положају. Предати себе вођењу Божијем, сместити се под Његов топли, благи кров, у томе је главни услов срећног живота.
Благодат и спасење
Благодат је новина коју је Господ Христос донео у свет. Благодат је радостотворна вест и сила Јеванђеља и Тајна Цркве. Оно што „нова твар“ има, а што није постојало у старом свету, јесте благодат. Царство благодати је Царство Небеско. Јеванђелист Јован, у уводу Јеванђеља, говори нам сажето, у две ставке, о благодати и истини Исуса Христа у односу на Мојсија и Закон. „Закон се дaдe Преко Мојсеја, а благодат и истина постаје кроз Исуса Христа“.
"Васпитавање" Бога
Господ љуби и кажњава, и у овом животу и у следећем, при чему је последња казна много гора од од свих овоземаљских, јер вечно траје. Савремено човечанство тврди: "Бог је добрица… Сажалиће се и на и гејеве, и на атеисте, и неће их вечно осудити на муке, и увешће у рај све, управо мери политичке коректности и хуманизма. А како? – па, то није на нама да знамо". Међутим, ма шта говорили, Нови Завет и даље упозорава о казнама, простирући их, за разлику од Старог, кроз целу вечност која нам следи...
Сјај лица Христовог
Само гледањем у Христово Пречисто Лице можемо очистити и своје лице, само живећи у истини и савести, по заповестима Божијим, можемо стећи људско достојанство. Ако се грех афирмише као нормална појава, људи у најбољем случају постају безлични, а у најгорем, кроз њих почиње да се прозире лик звери. Зато се поставља питање: како да стекнемо лице по Лику Христовом, Лику који није направљен рукама? Како да не сањамо о љубави, која може бити само самообмана, ако се прво не научимо ревности за истину и славу Божију?
Убијање мржње
Због људске слабости и тенденције ка неспоразуму, чак и реч или мало непромишљено погрешно дело може да доведе до озбиљних последица у људским односима. Много је пажње потребно да би се сачувала добра воља међу људима, а тамо где је поверење уздрмано много труда је потребно де се добри односи обнове.
Забелешка о гневу
Ваљало би опширније размислити о оној прекретници на којој се човек губи у гневу. На тој прекретници има, у већини случајева, исти број разлога да човек, са нешто песимизма, мало мудрости и мало умора истраје у својој судбини, или да скочи, сав свој разум да окрене против разума, и да улети у ватру гнева. Вредно би било потражити онај одлучни симптом који значи скакање стрелице уназад, у примитивизам и дивљаштво.
Слобода – најзначајније својство људске природе
У људској природи, најзначајније својство његово је слобода. Она је у Православљу врло одређена; није нешто многозначно, магловито и неодређено. Слобода је човекова моћ, Богом дана моћ, да одреди циљ или сврху свог поступка и да се поступком или понашањем држи тога циља, па макар га то одвело и у највеће патње или чак у смрт. То је слобода.