Како је добро, како је пријатно, како је радосно бити хришћанин! Ако си хришћанин, увек си са Богом, и Бог је увек са тобом. Где год да се налазите, где год да идете, свуда ћете имати самог Бога за свог сапутника.
Најузбудљивија авантура је – живот у Христу! Ако желите живот пун дивних изненађења, онда почните да живите по Христу, корачајте уском стазом у почетку, која ће се, што даље њоме идете, проширити. Овај пут започиње у вашем срцу, где вас Христос сусреће и како напредујете на њему, шири се бесконачно, стижући до Царства Небеског.
Господ Исус Христос је проширио границе љубави до вечности. „Чули сте да је речено: Љуби ближњег свога, а мрзи непријатеља. Али ја вам кажем: волите своје непријатеље, благосиљајте оне који вас проклињу, чините добро онима који вас мрзе, и молите се за оне који вас злобно користе и прогоне; да будете синови Оца свог који је на небесима, јер Он даје да своје сунце излази и на зле и на добре, и даје кишу на праведне и на неправедне.”
Молитва се због своје благотворности назива царицом и хоровођом у сабору врлина. Ни о једној врлини није речено тако много као о молитви. Она је узношење ума и срца Богу. Њоме човек ступа у сабор Анђела и постаје саучесник њиховог блаженства и озарује се мудрошћу.
Ко још није прочитао оне знамените речи да када слепац слепога води, оба у јаму падају. Тако исто бива кад се једна група људи издвоји и крене да кида коло црквено, раскољује се, срља у раскол од своје Цркве која их је изнедрила. Но, неће овде бити речи о расколу и расколницима; ово је слово о прелести и прелашћенима.
Брига је постала, не неки начин, глобална епидемија. Иако нико не може да прецизно одреди њено значење, она је постала неизоставни пратилац наших живота. Забринути смо за оно што ће се, можда, догодити, али, ништа мање и за последице онога што се већ догодило. У том магновењу, измиче нам једино стварно и извесно – садашњи тренутак. Забринутост је једно мучно стање које смо сами себи смислили, захваљујући којој старимо пре времена и наносимо штету и себи и другима.
Да ли тамјан, како неки тврде, има својства која би нас могла заштити од короне или било којег другог вируса? Свети Серафим Саровски каже: “Сваки дан провјетравај своју кућу и сваки дан је кади и пали кандило у њој”. Из простог разлога што дом који је освештан, а у коме породица живи у љубави, хришћанским врлинама и смирењу, који се свакодневно кади тамјаном у име Господње, неразрушиви је бедем за све демонске насртаје и сигурно породично пристаниште.
Недовољно вољеном обично себе сматрају деца која нису добила довољно родитељске љубави, мајчинске нежности, домаће топлине, као и она која су углавном васпитана ван породице. Уопште није обавезно да су то деца из растурених породица, интерната или домова за незбринуту децу. Ма како то жалосно звучало, али и у целовитим, материјално обезбеђеним породицама, деца врло често бивају недовољно вољена. Зашто?
"Иверска икона Богородице" је једна од најстаријих и најпоштованијих. Чуда која се догађају пред овом иконом позната су од давнина и приче о њима преносе с генерације на генерацију. Ово је сведочанство о једном од њих.
Када се наше хришћанство своди на спољашњост смиравамо се: наилазимо на неку реч, умну, мудру реч свештеника, та реч нас подржава и нама је то врло важно, али то није довољно. Нама је потребна реч која ће ући у наше срце, потребан нам је такав сусрет, после којег више не можемо грешити, зато што ће нам то бити немогуће.
И ове године тајанствене змије се појавиле су се у селима Маркопуло и Агринија где се налазе капеле посвећене Успењу Пресвете Богородице.
Данашњи човек, чини се, више него икад, налази се у ћорсокаку. Статистика сведочи да сваки десети пати од депресије. Нико од људи који пате од ње не може да се ослободи од те досадне мисли да је живот лишен смисла. На другој страни, многи су покушаји да се депресија савлада; нуде се чак и рецепти, али, само је један целовит начин да се у томе и успе. Радост не може доћи са другог места осим од извора радости, којег представља Бог. Радост не долази другачије него од преживљавања љубави.
Ми смо народ српски, народ светосавски, народ светих отаца, светога владике Николаја и аве Јустина светог Ћелијског и многих других светитеља. То је наш пут. То су наше врлине. То је наш смисао живота. То је наша философија спасења. Ако неки људи мисле да треба да се спасавају другачије, нека раде и чине шта хоће, али нама то да не извозе и да нам продају као маглу. Иза тога се у ствари крије једно велико безакоње и велика неистина.
Семе које падне на земљу мора да умре, да би родило род. То значи ако неко жели да задобије нови живот, мора да умре. А шта то умире? Умире стари човек, наша пала природа са страстима и гресима.
Истинско хришћанско смирење није кукавичлук, јер оно гори божанском ревношћу. Кротост и понизност не значе бескичмењаштво и попуштање пред манифестацијама зла, и зато прави хришћани не смеју да одступају пред лицем зла које дрско диже главу.
Пост није дијета, није пуко уздржавање од мрсне хране, али није ни пуко уздржавање од лоших мисли, речи и дела, како су се неки трудили да му поставе дефиницију. Пост није кретање путем који трасирају правила, већ силазак у суштину и узрастање у меру раста Христова.
Од постања свијета води се рат за људске душе. Господар таме овога свијета, као и сваки препредени борац, да би нас заварао, успавао и лако својим канџама зграбио, хоће да нас увери да га нема; да су приче о њему плодови нечије раздражене маште и бунцања нервно растројених људи. У самим основама потреса вјеру нашу помрачујући ум и памет, да би у томе мраку и пометености лакше опљачкао ризницу вјере.
Уништити породицу у некој земљи значи држати ту земљу у сталном сиромаштву и у зависном положају према онима који дају новац и другу помоћ. Зато пажњи јавности препоручујемо интервју са Стивеном Баскервилом, професором политичких наука на Патрик Хенри колеџу из САД, водећим ауторитетом за питања развода, старатељства и породичних судова, који је још 2018. године посебно одабрао Србију како би јој донео поруку да се породице у Србији уништавају планирано и са јасно одређеним циљем.
Да ли сте икада решили неке проблеме бринући? Вероватно сте направили још горе. Препустите се и предајте вољи Божијој. Имајте поверења и будите сигурни да вас Он воли и неће дозволити ништа да се деси што вам није на корист.
Нема дубље ране и већег бола од губитка детета. Пред човеком кога је стигла таква мука стоји тежак задатак – да све то преживи, а да притом не изгуби смисао живота, душевно и телесно здравље и да не постане очајник. А пред људима из њиховог окружења стоји важан хришћански задатак – да утеше и подрже човека, скрханог од туге.