Људи су створени са слободном вољом. Зато у животу могу да изаберу пут који им се свиђа: или пут истине и страдања за њу, пут милосрђа и љубави, или пут служења својим похотама и страстима – греховни пут. Даровавши нам слободну вољу Христос не жели да утиче на нас принудом.
Живот данашњих људи постао је несносан и компликован. Сва технолошка решења, уместо да олакшају, само су отежала животне прилике човеку који би да се не мучи. И тако, уместо обећаног земљског "раја" свакога јутра будимо се у "паклу".
Сечемо своје душе гресима, сејемо зло и мржњу у свету, живимо у жару страсти, заборављајући да нас Бог чека баш као што је и отац из јеванђелске приче чекао изгубљеног сина. Бог је из љубави према нама постао човек, поднео мучења, патње, умро, сишао у најтамније дубине пакла како би спасао сваку душу. Нисмо се још ни родили, а Христос је већ поднео муке за грехе које ћемо починити. И до дан данас, Он и даље пати за нас.
Одавно се зна за случајеве мироточења, чак и крвоточења икона. То се најчешће дешава у црквама али није реткост да иконе замироточе и у домовима хришћана. Сваки такав случај побуђује посебну пажњу и обавезно питање: шта то значи? Зашто иконе мироточе? И колико год размишљали, нећемо се померити од почетка, али ће мироточива икона продубити наш однос према Господу, Његовој Мајци и Светима.
Као последња оаза благочешћа, Света Гора Атонска данас представља непромашиву и приоритетну мету планера Новог светског поретка. Већ више од деценију уназад Европом одјекује вриска женских лобија и невладиних организација да Европска Унија преко грчких власти издејствује опозив забране ступања жена на Свету Гору. Не знају ове јуришнице на “људска права” да забрана женске стопе на Светој Гори није од овога света. Нити је акт грчке државе, нити Европске Уније, Савета Европе или Европског Парламента. Забрану за жене на Светој Гори изрекла је сама Мајка Божија, Владичица и власница ове, како је Светогорци кроз векове називају, Богородичине баште.
Свети владика Николај - Кад је Луцифер падао с Небеса у поноре пакла, чуо се за њим глас: „Дрветом ћеш оборити, но дрветом ћеш оборен бити“. Он је то чуо и – заборавио. Јер он беше оглупео и постао забораван чим од Бога отпаде.
Човечанство се све више удаљава од Бога. Некад се свет могао поделити на хришћански и пагански. Данас хришћански свет више личи на огромну пустињу у којој су само понегде неким чудом преживеле малобројне оазе па се местимично испод камења и песка пробија закржљала трава. Молитва је једина сила која се може супротставити живом песку те пустиње која све пред собом гута.
Постоји велико мноштво разних секти и непријатеља Православља који непрестано насрћу на православне вернике и покушавају да код њих на разне лукаве начине унесу забуну и погрешно учење. Да не би били обманути, свети оци су нам оставили Симбол вере, кратко али прецизно исказано православно исповедање вере. Зато је добро научити Симбол вере напамет и када се год молимо Богу прочитати и Симбол вере тј. правилно исказати (исповедити) нашу веру.
Наши сељаци се не разумеју у богословље. Они знају да верују, читају Оченаш и Богородице Дјево. Знају да је свако дужан да буде добар и поштен и да је Бога опасно срдити. Ово је истинита прича из сеоског живота која потврђује „оно што наши сељаци знају“.
У савременом друштву многе професије постављају и озбиљне моралне дилеме. Свака млада особа пре него што одабере свој животни пут, треба да размисли да ли ће овај избор служити спасењу душе или не, и како да пронађе такву професију, у којој неће доминирати само материјално, већ и духовно задовољство од рада.
Оне продиру у нашу свест. Не пуштају нас ни на један секунд. Терају нас да патимо у много већој мери него што то изискују сами догађаји који су изазвали кризу. Постоји низ психичких обољења у којима, у комплексу симптома, присуствују и присилне мисли. Како их победити када знамо да су оне, што се више боримо против њих – све агресивније и опасније?
Чудо се већ неколико дана догађа у саборном храму Светог Петра Чудотворца у Аргосу, где се из његових моштију појављује интензиван и леп мирис, који испуњава целу цркву, сведоче ходочасници, локални свештеник и митрополит Арголиски Нектарије.
Ова прича се догодила током совјетских година. Лекари су убедили пацијенткињу да прекине трудноћу због тешке болести и старости. Пресвета Богородица је чудесно заштитила жену од страшног греха. Јунакиња приче постала је брижна мајка, а касније је, прошавши тежак пут, дошла до Бога.
Пред Свето Причешће чујемо следеће речи: „Са страхом Божијим, вером и љубављу, приступите.“ Шта значи страх Божији? Да ли треба да се бојимо Бога, као некога ко је страшан и суров? И ако Га доживљавамо на тај начин, како онда да Га волимо?
Јеванђелска прича о исцељењу губаваца веома је важна за наше спасење. Међутим, то није само јеванђељска прича и историјска реалност, већ реалност великог броја људи који имају веома ружну и душегубну болест, а то је неблагодарност Богу.
На дан 117-ог рођендана наследника - царевића Алексеја Николајевича током недељне службе, парохијани цркве Васкрсења Христовог у Кадасхи приметили су да је икона Краљевских мученика "Царска Голгота" промироточила. Капи мира појавиле су се на ореолу око одсечене часне главе цара-мученика.
Равнодушност једних за друге је најопаснија појава која прети Цркви. Равнодушност прва убија Христа у нама и тиме Црква прети да постане пуки бизнис, бездушни механизам. Хвала Богу, има људи који маре и који чине. Који те искрено саслушају и разумеју. Такви су спремни да воле и чине. Таквих је Царство небеско. Будимо такви.
Веома је разочаравајуће посматрати хришћане који долазе у цркву из недеље у недељу, из месеца у месец, из године у годину, при том немајући никаквог напретка у духовности. Они не примају поуку од било кога, јер су затворени у сопствени свет послушања себи и својим судовима. Чак и ако питају за савет, немају намеру да га употребе, јер су чврсто уверени у сопствени суд.
Биографска драма "Божији човек" редитељке и сценаристкиње Јелене Поповић која окупља звезде светских кинематографија доживеће своју биоскопску премијеру 14. октобра, саопштили су данас дистрибутери остварења.
Опсежно истраживање, које је јуче званично објављено на страници часописа Scientific Reports, потврђује догађај описан у Светом Писму о граду Содоми и Гомори. Археолози, који су 15 година ископавали древни блискоисточни град Тел ел Хамам, пронашли су доказе да је град уништен до темеља око 1650. године п.н.е. огромним метеоритом, сличним оном који је експлодирао 1908. године у области Тунгуски у Русији.