У свету, а и код нас, влада права помама за јоги техникама и упражњавањем ове, како је представљају, спортско-рекреативне технике. Нико од оних који јогу упражњавају и не слути да су закорачили у свет духовне таме и телесних болести из којих се, као и из наркоманије, тешко враћа у норамално стање. Јога је хула на Духа Светога и демонска пракса.
Тешко је измерити који догађај на човека оставља теже последице: губитак члана породице или сопствена тешка болест. Како дометнути човеку снаге да схвати смисао положаја у којем се налази? Ко то, уосталом, може учинити?
Разводи бракова већ деценијама уназад постали су до те мере уобичајена појава да се сматрају нормалним. У Србији је данас лакше развести брак него продати уметничку слику. У питању развода бракова наше законодавство спада у најлибералније у Европи. Дa ли уопште и размишљамо о разлозима и постоје ли они који су оправдани?
Веома је важно запамтити да се Господ смирио и постао као један од нас, да је пошао на велике муке нас ради Сам будући безгрешан, да је душу Своју положио за нас - све то је Он учинио управо зато што ни наша добра дела, ни наша знања о Богу, нити уопште било шта друго није могло нити може да нас спаси.
Документ Европске комисије, који препоручује избегавање речи „Божић“, представља један од последњих позива за буђење за хришћане, који и даље чине значајан део становника европског континента“, каже се у саопштењу Синодалног одељења за односе Цркве са друштвом и медијима Московске Патријаршије РПЦ.
Стотине људи хрлиле су последњих недеља да виде икону Пресвете Богородице која је промироточила у кући турског брачног пара, који су емигрирали из Турске у Француску. Та вест се брзо сазнала међу Турцима али и међу осталим хришћанима. Њихова кућа са иконом Богородице брзо је постала "богомоља", док је икона стекла и друга чудесна својства.
Нема човека који у некој великој непријатности или трагедији неће осетити бол, горчину и узнемирење. Такви догађаји мењају човека из темеља и то је, напросто, у природи човековој. Мали број људи ће у таквим приликама остати смирен и, схватити смисао искушења, покренути свој живот у другом правцу.
Јављања светих Божијих угодника и њихова благодатна и чудесна помоћ људима одвија се на много начина. Често пута и начини и средства којима се у својим чудодејствима користе су, најблаже речено, фасцинантна. Свети у својим јављањима користе заиста све како би допрли до свести и душа оних којима помажу.
Размисли па онда учини! Можда би ово била најједноставнија порука за свакога ко стоји пред избором чињења или нечињења. Да не бисмо зажалили и питали се: "Шта ми је ово требало" добро би било да човек то питање постави себи на време, са свом строгошћу и да одговори себи и својој савести без лукавства и малодушности.
Речи да је муж глава породице, многе савремене жене ће натерати у смех. У данашње време не може сваки муж да обезбеди жену и децу у потпуности. Данас у породичним односима није све баш тако једноставно као што је некада, у патријархално време, било.
Чуда која Отац наш небески чини спадају у најдивније пројаве Његове љубави према нама људима. Она су очигледан доказ Његове доброте и промишљања о људима која за циљ имају спасење душе а чини их или непосредно или посредством светих Његових угодника и светитеља. Међу светима Његовим најпознатији је свети Николај Чудотворац, један од најслављенијих светитеља у нашем српском роду.
Живимо у времену када су све изворне вредности добра и врлине извргнуте руглу а стандарди живљења преокренути наглавачке. Ипак, и поред све друштвене прихватљивости и легитимности зла и опачине, врлина и даље остаје темељна онтолошка вредност која одржава биће у постојању не само сада и овде већ и, још више, у вечности.
Само нешто више од једног процента британске популације редовно иде у цркву, а политичари и јавне личности не желе не покрећу тему своје вере. „Ви сте великодушни, не зато што вам је Исус рекао, већ зато што је великодушност манифестација доброг енглеског понашања" - мото је у тој земљи. Зашто Хришћанство изумире у Британији, открива руски сервис ББЦ.
Од давнина је познато да куга није харала тамо где су се редовно чула црквена звона. У руским лабораторијама, помоћу огледа, утврђено је да осцилација ултразвучног дијапазона црквених звона одбија бациле, вирусе и друга инфективна обољења која се преносе ваздухом, па чак лече и многе друге болести.
Појављивање Мајке Божије на Светој Гори је чест догађај. Једном или неколико пута у животу, у сну и на јави. Њу виђају многи светогорски подвижници. Али, када Богородица остави видљиви знак Свог присуства - на фотографији - то је знак за неку поруку: упозорење, укор, милост. Свети Синод РПЦ 2019. године установио је и прославу у част овог догађаја.
Господ иде и куца на срце свакога човека. Ко Га чује и отвори му двери свога срца, Он ће ући и настаниће се у њему. То ради на различите начине са сваким човеком лично. Не понавља се. Многи су људи чули тај тихи глас Господњи и отворили му срце. Њихов живот више никада није био исти. Неки су склони да у томе виде чудо које је Господ учинио над њима.
Да ли сте имали прилике да видите како људи умиру? Видљиви свет је од невидљивог одвојен непробојним зидом, али за самртника ова преграда постаје све провиднија, и он као да се налази у два света: чује гласове које наш слух не прима, види оно што ми не видимо. Очи умирућег постају зачуђујуће дубоке и јасне, као да с њих пада копрена видљивог света...
У читавом хришћанском свету поред Христа Спаситеља, најпоштованија је личност Мајке Божије. Читава два миленијума живота Цркве није ништа друго до два миленијума људског вапаја Владичици за помоћ у небивалим приликама. И за све те векове, Она никада и никога није изневерила ко је искрено и са љубављу притекао њеном пресветом Лику.
Оно што ми називамо чудом јесте пројава Божијег присуства и Божије љубави према људима. Истина, чудо се показује као нешто ванредно, нашто што је ван нашег свакодневног животног поретка. Али, ако се посматра из небеске перспективе, чуда су потпуно природна и очекивана појава.
Веома велики проблем младим мајкама жељним стваралаштва представља везаност за децу и недостатак времена за стваралаштво. Многима се чини немогућим пронаћи га. Ипак, постоји толико празног хода у којем је могуће сместити рад и стваралаштво. То је оно време које би било потрошено узалуд, а њега није баш мало.