Ретки су они који умеју да слушају
Прекост и нестрпљивост није само одлика карактера човека већ и веома лоша навика, ако човек себи допусти да без самоконтроле хода кроз живот. Необуздан језик и нагли покрети испуњени дрскошћу и насилништвом показују човека неспособног да саслуша другог.
Крст носити сада и овде
Нема православног Србина који не зна за речи светога младића, ђакона Авакума, изговорене пред само погубљење: „Крст носити нама је суђено“! Ми који смо у Христа крштени Крстом смо и даривани, како првих дана по васрксењу Христовом, тако и данас. Постоје ли, међутим, разлике између оних древних и ових, како их називамо, модерних времена?
Данак сујети
У нашем црквеном животу није никаква реткост подела на „ветеране“ и новајлије при чему ови први „знају све“ а ови други – ништа. Самозвани „црквени редари“ често се не устручавају ни да гласним грдњама заводе ред за време богослужења, одређују ко шта сме или не сме да ради у олтару и у певницама, а истовремено се додворавају свештенослужитељима. Пречесто су они и њихова сујета били узрок да многи који су једва смогли снаге да закораче према дверима, оду из цркве на „неодређено“ време!
Љута је смрт грешника
Ако је култура два претходна века била култура која је одбацивала вечност ради измичућих магновења и фантазија, које не може да заустави, онда културу 20. века можемо назвати „фројдовском“ или културом ругања свему светом, које се још чувало у човеку. Та култура је премноге душе погубила најстрашнијом смрћу. Али, та смрт без остатка није поштеделе ни оне који су били њени лучоноше.
Преименована имена српских владара на фрескама
Српски културно информативни центар СПОНА из Скопља објавио је да се у Манастиру Св. Јоакима Осоговког у Северној Македонији догодио "незабележени акт скрнављења и фалсификовања" оштећењем фресака - тако што су српски владали на фрескама преименовани.
“Нико” или “неко”
„Заједничко“ и „појединачно“, „идеално“ и „реално“ су противречности само у области апстрактног мишљења. Стварни живот може да брише противречности и да претапа сложену разноврсност у подједнако сложено јединство. „Ко сам ја у Цркви? Нико или неко?“ Покушаћемо да поразговарамо о томе.
Духовна раслабљеност
Немоћ човекове воље да се бори са грехом, немогућност да се избегне грех, назива се првородни грех, који смо наследили од Адама и преноси се са родитеља на децу рођењем. Чак ни велики праведници нису ослобођени од греховних склоности али се не мире са њима већ се непрекидно боре уз помоћ Божје благодати. Нису, међутим, такви грешници који су погођени духовном раслабљеношћу. Они потпуно одустају од борбе са гресима иако би желели да ступе на прави пут, поставши поробљени греховним навикама.
Четири иконе промироточиле у Филипинској цркви
У једином православном храму на Филипинима, промироточиле су чак четири иконе: Спаситеља, Свете Богородице, светог Јоасафа Белгородског и Свете Татјане.
Хришћански пост
Пост као привремено или трајно одрицање од неких јела и уздржавање од извесних навика присутан је, у разним облицима, у свим религијама и кроз целу историју човечанства, од праисторије до данас. Најчешће је то био израз кајања и туге, или покушај прочишћења и постизања вишег духовног нивоа ради умилостивљења Творца, а не ретко је пост био саставни део припреме за неке религиозне обреде и ритуале. Но, нас занима хришћански пост и његова примена, потреба и смисао.
Чудесна посета Светог Нектарија
Скоро да нема светитеља о чијим се чудеснима делима љубави говори толико колико о Светом Нектарију Егинском Чудотворцу. Празник његовог спомена увек је добра прилика да се присетимо неких од небројених чудесних исцељења. Наводимо вероватно најчувенији пример његових чуда - исцељење такође светог човека, Старца Нектарија (Виталиса), који му је подигао храм у Камаризи, пошто га је Свети Нектарије исцелио од најтежег облика карцинома плућа.
Како настаје депресија?
Православна психологија се у раду са депресивношћу ослања управо на ова православна схватања о палој људској природи и о поробљености људске душе греховним страстима. Тугу која није здраво туговање, већ представља страст која прелази у депресивност један светитељ (преподобни Нил Синајски) назвао је „црвом у срцу“. Какав тачан и сликовит израз.
Бог није створио смрт
За Хришћанство смрт је појава, пре свега, етичкога реда, тј. духовна катастрофа.. Смрт је у свет увео управо човек, слободно пожелевши живот искључиво за себе и у себи, и откинувши, на тај начин, себе од источника, од циља и садржаја живота – од Бога. Зато је смрт постала врховни закон живота иако је није створио Бог.
Време поста
Пост је време кад би требало да себи судимо. Са собом се боримо. А у ближњем потражимо лик Божији. Често је јаснији од нашег. И тако се према њему опходити. Повести рачуна о брату или сестри, али не да пратимо шта једе или не једе. Пост није само јело или не јело! Да будемо милосрдни. Срдачни. Да не будемо лицемери. Да не прогонимо било кога, јер Црква никад никог није гонила. Црква није судница. Црква је болница. Лечи од смрти у коју смо упали зато што нисмо постили.
Да се упознамо...
Ако лајкујете више од 150 пута на Фејсбуку, „велики брат“ више о вама зна него ваша ужа породица, а на 300 лајкова боље сагледава вашу личност од супружника. Софтвер прецизно одређује: расу, године, пол, коефицијент интелигенције, политичка опредељења, сексуална опредељења и карактерне особине. Па добро, није неки проблем, нећемо имати „Фејсбук” страницу и готово. Не може. То што ми немамо жељу да отварамо своје срце њему, не значи да ће нам бити дозвољено да себе сакријемо.
Да ли умемо да слушамо?
Оног тренутка када почињемо да ћутимо у породици и када престанемо да делимо себе са другим, а, тада настаје хладноћа. Она већ подразумева непостојање заједнице, непостојање односа, обраћања. У брачном животу важно место заузимају разговори. Да ли умемо правилно да их водимо? Да ли се дешава да смо у њима истински слушаоци? Супружници почињу да схватају да ће се породично здање рушити све док не науче да слушају једно друго.
Вера је послушност Христу
Својим наступима и полемикама на марксистичким трибинама 80-их година прошлог века када се урушавао титостички систем, Жарко Видовић је са ондашњим оцима Атанасијем, Амфилохијем и Иринејом утицао на духовну обнову српске интелигенције. Као православни философ др Видовић доследно изводи истину да је с Богом могућ само литургијски сусрет и општење.
Јесмо ли духовно млаки
Млакост се очитује у запостављању и негирању дела побожности, у одбацивању и запостављању навика редовног учешћа на Литургији, молитве, поста, као и навике размишља и надања над будућим новим Божјим светом, вечним животом. Млак хришћанин се не препознаје само по својој незаинтересованости за духовне ствари, већ и по извођењу своје побожности; код њега је присутна отупелост која се огледа у његовој спорости, невољности и неодлучности за духовне ствари.
Карантин – поглед из Светог Писма
Пре неколико месеци, убрзо после Васкрса, који је огромна већина хришћана због познатих разлога дочекала код куће, отац Олег је у једној од својих беседа детаљно говорио о томе како се према карантину односи Свето Писмо и како православац треба да се понаша за време сличних епидемија.
Зашто су греси тако привлачни?
Замислимо следећу ситуацију: ако би се Господ изненада појавио пред нама и рекао: „Желим да те ослободим мучне страсти! Да ли се слажеш?" - шта би био наш одговор? - „Желим, наравно! Али ... свиђа ми се ова страст". Зашто су греси човеку толико привлачни и да ли је могуће са њима изаћи на крај?
Противотров за ђавоиманост
Јеванђељско казивање о исцељењу гадаринског ђавоиманог приморава нас да се замислимо над тим да ли у наше време има ђавоиманих, и да ли је њихово исцељење било могуће само у древна времена? Авај, има њих и сад, и то прилично много.