"РИЈЕЧ ВАША СВАГДА ДА БИВА СОЉУ ЗАЧИЊЕНА"
Кол 4,6
Дође вријеме, мало по мало, живот нас пред раскршће постави: с крстом и Христом или од крста и Христа. Са крстом и са Христом смо кад год уз Истину стојимо и Истину свједочимо. Бог је Истина, то добро знате. А кад вратове своје, иначе-тврдоврате, од Истине повијемо и пред лажју се склонимо, “мудро” се извучемо, “дипломатски” се оградимо, онда смо Господа издали; онда смо га попљували.
ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ ГАЛАТИМА-АВВА ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
У нашем земаљском свету потпуно је ново само оно што је Христово, а све остало је старо, састарено смртношћу и земљосано пролазношћу. Христос је "једино ново под сунцем" тиме што је Богочовек. Као Богочовек Он Својим Божанством чини човека новим, неостариво новим, и све чега се дотакну Његове божанске силе.
"ПАЗИМО ДА НЕ СКРЕНЕМО"
Јевр.1, 10-2, 3; 7, 26 - 8, 2
Милиони нехришћана, многобројна племена незнабожачка, живе своје животе; нико их не дира и нико их не узнемирава. На нас, крштене и окађене, насрће свака фела секташка, да нас они “уразуме” и да нас “спасу”, како веле. На нас многа искушења наилазе; пред нама се многи изазови пријече. На наша врата многи лупају, у наше поштанске сандучиће позиве стављају, с телевизије нас зову и маме – стварно, није лако опстати и не поколебати се.
ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ КОЛОШАНИМА-АВВА ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
Основна благовест Апостоловог Еванђеља Колошанима јесте ово: Богочовек Христос је све и сва у свима световима, и у Њему Црква. Уствари, он и јесте Црква одискони, од стварања света, од појаве твари: "Он је пре свега, и све је у Њему" (Кол. 1,17). Јер је Он - Бог, Он - Творац, Он - Промислитељ, Он - Спаситељ; Он - живот животу, и биће бићу, и постојање постојању: "све се кроза Њ и за Њ сазда" (Кол. 1,16)
"ИСТРАЖУЈТЕ ШТА ЈЕ УГОДНО ГОСПОДУ"
Еф. 5, 9 - 19
Шта тражи од нас Господ, браћо? Тражи да као што су олтари наши увијек окренути Истоку, тако и душе наше да буду увијек окренуте ка добру. Да оставимо зло иза леђа, у сенци, у понору заборава, у тами бившега, а ми из године у годину, из дана у дан, да се пружамо ка добру: да мислимо о добру, да чезнемо за добрим, да говоримо о добру, да чинимо добро. Господ тражи зидаре, а не рушиоце. Јер ко зида добро, самим тим руши зло…
ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ ФИЛИПЉАНИМА-АВВА ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
Живети у овом свету без Богочовека Христа, није ништа друго него сигурно и постепено умирати, и најзад - сав умрети. Ма шта или ма кога прогласио човек за свој живот, све се то једнога дана претвори у смрт. Има ли онда смисла живети? Свакако - нема. Али, са Христом све се мења ...
"СЕДАМ ОСВЈЕДОЧЕНИХ ЉУДИ ПУНИХ ДУХА СВЕТОГА"
Дј.ап.6, 1-7
На једној страин негдје би да потпуно искључе световњаке из црквених послова, а на другој, тамо гдје се лаици осиле, они би да свештенику ограниче процтор на неколико квадратних метара олтарских И уски појас који се пред олтаром простире. Сигурно је да ни једно ни друго застранивање и претјеривање не воид добру. Отуда ово свједочанство, како је та питања рјешавала рана Црква, са светим апостолима на челу, представља драгоцјен узор за слијеђење.
"РАДУЈТЕ СЕ СВАГДА У ГОСПОДУ"
Фил. 4, 4-9
Како да се радујемо, добри наш Апостоле, кад ми се чини да тако мало разлога радовању има? Куд год да се окренемо и кренемо, на коју год страну поглед да упремо, све нас од радости одвраћа. Почнемо ли од народа нашег-народ наш, у свеукупном трајању свом, на нижим гранама био није. Никад дубље пао није, а још му се крај паду не види. Ако пођемо и шире од народа нашег, на шта ћемо наићи?
ДУХОВНА РАЗМИШЉАЊА НАД ЈЕВАНЂЕЉЕМ ПО МАРКУ - СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ГРИГОРИЈЕ ЛЕБЕДЕВ
Само у отвореној души - када су срушене преграде страсти, када су поравнате провалије падова - само у припремљеној души, може да одјекне и да се зачује глас јеванђељске речи.
А за гласом Јеванђеља, кад он буде примљен, долази Христос. У супротном - човекове очи су затворене, затворене су и његове уши, и срце је гневно, и он ништа не чује.
"ИСЦЈЕЉУЈЕ ТЕ ИСУС ХРИСТОС"
Дј.ап.9, 32-42
Јеванђелист Лука, свједочи о два узбудљива догађаја у којима је свети апостол Петар био главни јунак, али видимо да он главноме и једином истинском актеру свих великих дјела, Господу, све заслуге признаје и упућује. Ни једног момента апостол Петар не упада у искушење да себе, евентуално, у први план постави и макар дјелић славе себи приушти. Свима да буде јасно и да сумње нема: Бог је тај који чудо чини.
ОМИЛИЈЕ НА КЊИГУ ПОСТАЊА - Свети Јован Златоуст
О почетку стварања: У почетку створи Бог небо и земљу.
1. Великом сам радошћу данас испуњен док гледам ваша мила лица. Управо се ни чедољубиви родитељи не радују и не веселе тако, када их са свих страна окруже деца те им љупкошћу и пажњом пруже велику радост, како се ја сада радујем и веселим док гледам ово ваше духовно сабрање, које се, силно жедно да чује божанске речи, са таквим благообразијем стече овамо, и вас који, презревши плотску храну, хитате духовној трпези делатно сведочећи о оним речима Господњим: Неће само о хлебу живети човек, него о свакој речи која исходи из уста Божјих (Мт 4,4). Хајде онда да се и ми угледамо на земљоделце: као што они, када виде да је ораница очишћена и ослобођена шкодљивога растиња, штедро разбацају семе, и ми, када се сада благодаћу Божјом и нама чисти ова духовна њива од тегобних страсти, када је далеко весеље и нигде нема смутње нити буре у мислима, него само тишина и пуни спокој ума који лети и безмало неба се дотиче, промишљајући о духовном пре него о плотском - прословимо нешто мало вашој љубави, осмелимо се данас на тананија размишљања - нудећи вам учења из Божанственога Писма. Ако то не учинимо сада, док траје пост, када је презрена утроба и влада толика тишина мисли, када ћемо моћи то да учинимо вашој љубави? Зар када царују разузданост, преједање и свака лакомисленост? Па тада нити ћемо ми сами то обавити како ваља, нити ћете ви, као погружени у те мрачне валове помисли, моћи примити ишта од онога што вам се говори. Него, ако икада - сада је добар час за такве поуке: када се слушкиња више не диже на господарицу, него питома поставши, показује велику кротост и послушање, укротивши плотске киптаје и стојећи где јој је место. Пост је успокојење наших душа, украс старих, васпитач младих и учитељ целомудрујућих који сваки узраст и природу украшава попут дијадеме. Нигде данас нема метежа ни галаме, не кида се месо, кувари се не врзмају - све је то далеко и наш град сада личи на неку благообразну, часну и целомудрену [ελευθερаν - слободну] жену. А када размислим о изненадној промени која се догодила, расудим о непостојаности јучерашњега дана, задивљен сам и поражен силом поста - како је, ушавши у свачију савест, пресаздао помисао, ишчистио разум, не само господара него и простих грађана, не само слободних него и слугу, не само мужева него и жена, не само богаташа него и сиромаха, не само оних који су јелински васпитани, него и варвара. А зашто кажем господара и простих? И савест онога који носи дијадему приклонила се, попут осталих, овоме послушању. Данас се не може видети разлика међу трпезама богатог и сиромаха, него је свугде просто јело, лишено разметања и раскоши, и данас људи са већом насладом приступају простоти трпезе него када им се нуде којекакви умаци и много јаког вина...
"ОД ОСТАЛИХ НИКО НЕ СМЈЕДЕ ДА ИМ СЕ ПРИДРУЖИ"
Дј.ап.5, 13–20
Двије појаве нам се овдје, својом актуелношћу, намећу. Прва је: слабодушност и дводушност већине народа; друга је: бескомпромисност са којом се ријеч Божија прихватати и свједочити мора. Одувијек је у Цркви било оних који су чиста срца прилазили, а било је и биће и оних, које су у цркве, ко зна који и какви њихови разлози доводили. Кад до невоље дође, ти први, некуда ишчезну…
"И РУКА ГОСПОДЊА БИЈАШЕ С ЊИМА"
Д.ап.11,19-26; 29-30
О руци Господњој, благој и благосиљајућој, али и о руци Господњој,тешкој и кажњавајућој, биће ријечи у овом слову. Свако од нас, може и мора, у свом животу осјетити и препознати руку Господњу. Кад човјеку “ништа од руке не иде”, то значи да рука Божија није с њим. Морао би удвостручити и утростручити молитвени труд свој да би му се вратио благослов Божији. Људи су се прозлили и о злу позабавили…
АГАПЕ - ГРЕХ И ПОКАЈАЊЕ
Шта је Грех и шта је покајање? (Владика Порфирије и проф. др Владета Јеротић)
"И АПОСТОЛ ИЗГНА ДУХА ПОГАЂАЧКОГ ИЗ ЊЕ"
Дј.ап.16, 16-34
Многи од нас, полушаљиво, полуозбиљно, послије испијене кафе, преврну шољицу да им неко “погледа”. Ријетки су они који никад, па ни у шали, нису пружили длан да им се “судбина прочита”. Док то радимо можда и не слутимо да гријех чинимо. Ми често заборављамо, јер нам је тако удобније, да заиста, постоје зли дуси И да су они, итекако моћни. Често ми се људи жале да им се необјашњиве ствари догађају…
"И ИСПУНИШЕ СЕ СВИ ДУХА СВЕТОГА"
Дј.ап.2, 1-11
Празник Духова је рођендан свете Цркве Божије, који уједињује све богославитеље од почетка свијета до данас и све духоносце са краја на крај васељене. Тачно у педесети дан по Васкрсењу Христовом, огњена сила Духа Светога излила се на апостоле и све потоње праве хришћане, те од слабуњавих и неубјеђених, и неубједљивих, апостола створила је неустрашиве борце за истину Јеванђеља Христова.
ЈЕДНО ОНТОЛОШКО ТУМАЧЕЊЕ ПЕСМЕ НАД ПЕСМАМА
Песма над песмама је, да се грубо изразим, најконтроверзнија књига Светога Писма. То је једина библијска књига у којој се о Богу уопште не говори, чак му се ни име не спомиње, сем, додуше, на једном месту где се узгред помиње „пламен Божији“.
Православље – вера радости и радост вере - о. Милош Весин
Неопходно је подсећање на радост као извор Православне духовности. Ту радост не смемо поистоветити са раскалашном опуштеношћу, нити пак са количином усиљено насмејаних лица око нас, а поготово не са еуфемизмом (срећом), речју која има звук без садржаја! Христос је извор радости и ми од Христа друге радости немамо. Суштинско је - Христос васкрсе, радости моја. Тамо где је радост, тамо је и љубав, а где су и радост и љубав, ту је онда и слобода - акценти су из излагања проф. др Милоша Весина.
"ПАЗИТЕ НА СЕБЕ И СВЕ СТАДО"
Дј.ап.20, 16-18; 28-36
Апостолска штива обично су усмјерена ка вјерном народу са циљем да се поучи и ка Господу усмјери. Међутим, овај апостол, намијењен је свештеницима, пастирима стада Божијег, да се опомену превелике части у коју су призвани и још већих обавеза, које су на своја плећа примили. Свештеник, а да не говоримо о епископу, ако изгуби углед и ако се гријесима својим, јавним и скривеним, одвоји од светости, нема права друге да учи.
О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА - о.Николај
Раслабљеност вере, неморал, разврат, зло и пропаст шире се свуда по свету упозоравајући да данас, више него икада пре, пажљиво ослушкујемо предсказања Светих Отаца која се односе на наше, по свему судећи, последње време. У том смислу нас и речи оца Николаја подстичу на већу будност и опрез.