Мистерија пустиње - неколико речи о св. Марији Египћанки
Мало подвижника удостојено је се да се прославља у време Великог поста пред сам Васкрс. А међу њима је само једна жена - Преосвећена Марија, која се слави у пету недељу Великог поста. Прича о Марији Египћанки је пример покајања које потпуно препорађа човека, чак и када је дубоко огрезао у блату греха и истовремено подсећање на неисцрпну љубав Бога према људима.
Богородице дјево, радуј се
Посредовањем Мајке Божије нама грешнима Господ шаље радост, нарочито осетну после покајних суза, за време усрдне молитве, после победе над собом, над својим страстима. Она је прва наша Заступница и Посредница пред Сином Својим и Богом, све види, све чује и видљиво нам у свему помаже. Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с тобом...
Знаци и опомене
Несрећа је као гром ударила наш народ. Прогоне нас, каменују, понижавају. А ми, као окамењени, Бранитељу се не обраћамо. Јер да имамо душе, зар не бисмо дрхтали пред силом Божјом сећајући се колона Срба избеглица које већ деценијама беже од разних србомрзитеља? Јер да имамо душе, зар не бисмо напунили наше храмове и од јутра до вечери и од вечери до јутра клечали на молитви вичући до промуклости: Спаси, Господе!
Заповест о молитви
Човечанство се све више удаљава од Бога. Некада је било могуће поделити свет на хришћански и пагански. Данас хришћански свет пре личи на огромну пустињу, у којој су само ретко неким чудом сачуване малобројне оазе и местимично се испод камена и песка пробија кржљава стабљика вере. Једина сила која може да се супротстави живом песку те уништавајуће пустиње је - молитва.
Моћ речи
Зашто бити љубазан у говору? Љубазност је заразна. Када говоримо љубазно, ширимо мир и радост око себе. С друге стране, псовке и говор мржње стварају напетост и мржњу. Шта да радите када вас неко увреди? Не узвраћајте увредом! Дубоко удахните, смирите се и љубазно одговорите. Ако не можете да смислите љубазан одговор, једноставно се одмакните од те особе. Запамтите, ваше речи имају моћ. Користите ту моћ за добро, јер љубазност је увек бољи избор.
Када Бог плаћа Своје дугове...
Шта се дешава са нама када наш животни пут на овом свету стигне до краја? Душа ће се суочити са последицама њених земаљских дела. Сјајни анђели чувари, пратиоци душе током њеног живота, биће ту, али и демони, спремни да је оптуже за сваки грех. Ово је прича о моћи милосрђа да спасе душу од смрти и пакла, показујући нам пут ка спасењу дубоком поруком о Божијој љубави и правди.
Не бој се, Ја сам са тобом
Хришћанине, гледај само да будеш Божији, а Бог своје не оставља. Веруј у Њега као у Бога свим срцем својим, угађај Му вером и праведношћу; положи сву наду у Њега и призови Га у своје срце. И где год да си, у каква искушења и невоље да си упао, Он је увек са тобом, види твој подвиг и невидљивом руком крепи те и помаже ти.
О духовној радости
Духовна радост је као топао сунчев зрак који нас обасјава у хладним данима страдања. Она је као свеж лахор који нам даје снагу да превазиђемо тешкоће, да се суочимо са изазовима, и као нежнa рука нас подиже када паднемо. Она нам буди нам наду у покајању и подсећа нас да смо деца Божија. Али, знајмо да ову радост нисмо заслужили својим делима. Она је дар Божије љубави који нам је Отац даровао из безграничне љубави према свом палом створењу.
Прича о анђелима
С вером прихватамо постојање светих анђела Божјих, о онако како нам је то објављено од најпоузданијих сведока. Не окрећите се лажним речима оних који поричу ствари недоступне њиховим телесним очима. Јер, и разум је невидљив. Питајте их: "Да ли верујете у сопствени разум, иако га не видите очима?" Што искреније будете славили свете анђеле Божје, то ћете јаче осетити њихову близину.
Смирена послушница Исуса Христа
Много празника у част Мајке Божије има Православна црква. Пре свега дванаест Великих празника, а затим мноштво празника у част чудотворних икона. Празника има много али нарочито се својим значењем и својом торжественошћу истичу два од дванаест Великих празника: један је светли пролећни празник Благовести Мајке Божије, а други је празник с краја лета и почетка јесени – Успење Мајке Божије.
Старац Исихије - Благодатне светлосне лопте Мајке Божије
У тами искушења, када се осећамо изгубљено и сломљено, Мајка Божија је као луч света који нам показује пут. Њено сигурно уточиште пружа нам мир и утеху. Тамо сузе престају да теку, бол се ублажава, душе проналазе мир, а срца добијају нову снагу. Мајка Божија, заступница и посредница код Сина свог, бди над нама и никада нас не оставља. У њој проналазимо истинску љубав и мајчинску бригу и као појединци и као народ.
Хероји нашег времена
У мору људи који нас окружују, ретко ће се наћи један, који шири оптимизам. Сви остали се туже, јадикују и протестују против живота, сви су непријатељи Бога и људи, сви су критичари своје судбе, оболели од песимизма и мизантропије. Тим болестима само се херој не заражава, јер има амајлију, која га чува од те заразе. Та амајлија јесте његова вера, од које долази и његово поверење према животу. Зато је херој спреман да прими од живота све оно што му он понуди, било то радост или трпљење, наслада или бол.
Како Светитељи чују наше молитве?
Како Светитељи чују наше молитве? Како да знамо да је наша молитва заиста дошла до њих? Како да будете сигурни да вас је ваш небески заступник заиста чуо? Ево јасног и једноставног одговора из пера светог Теофана Затворника.
О љубави, паклу и суду Божијем
Као што сунце једнако обасјава здраве и болесне очи, једне уживају у светлости, јер виде лепоту око себе, док друге осећају бол и желе да се сакрију од ње. Тако ће и у дан Последњег Суда Светлост Божија обасјати сва људска срца. Тада ће се видети шта је у тим срцима и да ли могу да поднесу истину, или ће побећи од ње. Не може се, дакле, рећи да је Бог окренуо леђа грешницима, као што се не може рећи да се сунце крије од слепих.
Близина Бога
Човечанство је током историје дуго тражило Бога, свог Творца. Потопљено тамом греха, призивало је Небо. Јаук, плач, врисак, патња и болести испунили су лице земље; крв, зној и сузе су га натопиле. Људи су покушавали да нађу спас од смрти. Међутим, када им је Господ дошао и отворио Свој загрљај, људи су се уплашили при погледу на такву Божију близину, на такву божанску љубав и лепоту. Зато свет није прихватио Бога; зато је свет разапеo Љубав.
Уметност молитве
Молитва не зна за даљину. Она пролази кроз мора и планине, узноси се ка небесима, прониче у дубину земље, силази у ад. Молитва jе битка људског духа против сила паклених и у овој суровој борби стални човеков Помоћник jе Сам Господ. Молитва jе бој и молитва jе победа. Молитва jе благо непресушно и непотрошиво. Молитва jе духовни хлеб којим се хранимо и којим хранимо друге. Овај благословени хлеб се никада неће потрошити.
Верујем у Бога...
Вера је, према хришћанству, дар Божији. Нико, каже Христос, не може доћи к Мени ако га не привуче Отац Који ме је послао (Јн. 6:44). Али зашто се овај дар не даје свима? Да ли је Бог неке изабрао и привукао Себи, док је према другима остао затворен?
Смисао страдања: Духовни пут ка спасењу
За невернике, страдање нема и не може имати смисла. Њихов свет је хладна пустиња без икакве сврхе, где се сваки дах бори против неизбежног краја. Али за оне који верују, страдање је као кључ који отвара врата ка вечном спасењу. То је њихов пут ка слободи, ка истинском животу. У њиховим очима, патња није очај, него нада. Није тама, него светлост. Није ћутање, већ химна љубави – љубави према Богу и љубави према ближњима.
Памфлет Љубави
Љубав је жртва, захтева жртву, захтева свакодневни Крст за ближње, а то нам је показао и сам Спаситељ, Син и Логос Божији, Реч Божија, који се родио као један од нас и распео и страдао за нас, да би нам показао сву величанственост љубави Божије и шта је заправо љубав.
Рај се не осваја, већ дарује
Црква није место за оне који се сматрају савршенима. Она је прибежиште за оне сломљене духом, за оне који су пали на дно, за оне чији су животи испуњени тугом и болом. У Цркви се не спасавају јаки, него они који су понижени, који су страдали и патњом подвизавали. Она припада скромнима овога света, онима који живе на ивици егзистенције, онима који су осетили дубоку бол своје усамљености и тоталну огољеност свог постојања.