Подвиг
Када чујемо реч подвиг већина нас у мислима види слику необичних дела несвакидашњих личности, које красе изузетне одлике. Међутим, реч подвиг је сродна речи - кретати се - што значи духовно се не заустављати на истом месту, расти, развијати се. Свако је у могућности то да постигне, а то је управо оно што се захтева од једног хришћанина.
Сузе Христове
У Светом Писму записана су три случаја када је Господ Исус Христос заплакао. Али колико је Господ проливао сузе за род људски у самоћи, у тајности, на ноћним молитвама Оцу Свом, то је остало познато само небеским ангелима, који су као војска око свога цара стражарили око Њега. У сва три она случаја као и у свима осталим, Господ није плакао Себе ради, него људи ради. И те пречисте сузе Његове жртва су за очишћење и спасење рода човечијег као и крв Његова на крсту.
Радост у огњу искушења
Бог никада никог не оставља и не напушта. Ми смо ти који Њега остављамо. Јер нећемо да трпимо и да носимо Крст свој. А Бог је у животу сваког човека зацртао да пролази кроз искушења у овом свету, као што нам је и Христос показао Својим примером. Зато се радујмо када пролазимо кроз пећ која прочишћује, јер кроз њу не пролазе кукавице, него само они којима је Царство Небеско припремљено.
О необјашњивим богохулним помислима
Ко се узнемирава духом хуле, и ко хоће да га се ослободи, нека зна да за такве помисли није он крив, него нечисти демон који је једном рекао самом Господу: "Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се." Ко презире овог непријатеља избавиће се од ове муке; али ко се на други начин труди да ратује против њега, изгубиће, јер ко настоји да савлада духове речима је као онај који покушава да заустави ветрове... Зато и ми, не прихватајући помисли које нам потура, кажимо: иди од мене, сатано. Само Господу Богу своме поклонићу се, и само Њему ћу се покоравати.
Изнад сваког облака је сунце
Нисмо се родили да би плакали. Можемо плакати у неким тренуцима, пет минута, пет дана, али не и цео живот. У Кога верујеш? У Онога Ко је жалост? Не, Христос је Радост. Он је решење твојих проблема. Он нас позива да верујемо, чак и када нам се чини да је све изгубљено. Јер, када верујемо, чуда су могућа.
Како бити прозорљив?
Добротом треба пригрлити свакога, а када се ми потрудимо у овом делу Божијем, учиниће и Бог Своја чудеса. Како бити прозорљив? Ако људима око нас чинимо добро, лако је пророковати да ће од свега тога изићи добро. Да ми, православни хришћани, прозиремо вољу Божију и према њој да деламо. Да чинимо добро свакоме и да проричемо добро свима, па и нама, у Царству Небеском!
Како се ко крсти, тако и верује
Не, немој се стидети да признаш да Христов, да се не би Он постидео тебе на Страшном суду Своме. Ми се крстимо да бисмо исповедали Исуса Христа, Који је за нас распет на Крсту... Да, нека људи виде Кога ми то исповедамо, у Кога верујемо, у Кога се надамо, Кога волимо и Кога поштујемо!
Уточиште у олуји: Зашто су манастири важнији него икад
У сени све веће глобализације и технолошког напретка, надвија се мрачна претња која би могла заувек променити лице наше планете. Древна пророчанства о доласку Антикриста, дуго сматрана митом, све више попримају облик застрашујуће реалности. Док се свет суочава с невиђеним изазовима, а моралне вредности све више еродирају, све је очигледније да се приближавамо времену када ће се зло открити у свој својој моћи.
Не бој се, јер Ја сам Први и Последњи
Не бој се, јер Ја бејах мртав и ево сам жив. Ја сам власник смрти као и живота. Ја сам власник времена, као и вечности. Не бој се! Ва вијек вијека Ја сам жив. И ти ћеш бити жив са Мном. И сви они који Ми остану верни и не убоје се, биће живи са Мном. Не бој се, јер Ја сам - алфа и омега.
О чудима у православном свету
Кад чујемо реч – чудо, у свести нам истог трена одјекне утисак о нечем несвакидашњем, невероватном, чак натприродном. Тако ту реч доживљава човек који све своје сазнање своди на објашњиво, опипљиво, логично. За човека који је свој живот привезао за Бога чудо не представља скоро никакву сензацију. За таквога чудо је само још један доказ да над нама бдије Неко испуњен љубављу и добротом и Који наше животе устројава ка савршеног Добру.
Поука о спасењу
И монах и сваки прави хришћанин, ако почне са покајањем, све ће стећи. Ако се онај, ко се труди за спасење спотакне, па чак и ако падне, не треба да се због тога смућује, него нека и даље чврсто држи свој пут; јер без борбе на овом путу се не остаје.
У вртлогу времена: Како сачувати веру отаца?
Од времена када је Исус ходао земљом, људи су се питали: „Ко је овај човек?“ Данас, две хиљаде година касније, то питање је и даље актуелно. Док неки виде у Њему само доброг учитеља, други Га повезују са митолошким фигурама или историјским личностима из других култура. Међутим, апостол Петар је јасно изјавио: „Ти си Христос, Син Бога живога.“ Ова исповест је била прекретница у историји хришћанства и постала је темељ наше вере.
Зашто је важно живети православно
Православни хришћански живот се разликује од свих осталих облика хришћанства, иако можемо са сигурношћу рећи да и међу хришћанским јересима и конфесијама има праведних људи који живе хришћански. Чудни су путеви Божији и Његова промисао да све људе обасја Својом мудрошћу, односно, да сваког човека додирне Свети Дух.
Ко су били родитељи Пресвете Богородице?
На крају сваке службе свештеник набраја имена светитеља којих се Црква тог дана сећа. Али два су имена која се чују сваки дан и на свакој служби - то су имена родитеља Пресвете Богородице, праведних Јоакима и Ане. Шта се зна о овим светитељима? И зашто им Црква даје тако посебну част?
Снага Божијих речи
Да ли смо свесни да, сваки пут када читамо Јеванђеље, заправо понављамо исте оне речи које је Господ Исус Христос изговорио на земљи? То су речи Самога Бога Живога и свеколика васељена слуша их са страхопоштовањем, у удивљењу што Бог говори створењу Своме на језику створења Свога... Тужно је, међутим, помислити што једини до којих те речи често не допиру јесу управо - људи, они ради којих су ове речи и изговорене, они ради којих је Христос Бог постао човек.
Дубина љубави: Иза Христових речи
„Нанеси одлучујући ударац конкуренту“ – говори савремени морал. „Љубите непријатеље своје“, каже Христос. „Заради профит по сваку цену!“, чујемо свуда. „Дајте у зајам не надајући се ничему“ – позива нас Син Божији. Но, ако дубље погледамо, схватићемо да Јеванђеље не предлаже нови морал и не бави се етичким проблемима. Оно нам једноставно показује пут вечног живота.
Исповедање вере једног православца
“Много је званих али мало одабраних” – говори Господ својим ученицима. Ако повучемо паралелу можемо рећи и овако: “Много нас је у Цркви, али је мало оних који уистину знају шта значи право исповедање вере Православне. Занесени традицијом, ретки су они који се удубљују у срж православног исповедања. Када наиђемо на једног таквог онда можемо чути ове речи…
Љубав или корист: Какав је наш однос са Христом?
Гледамо ли на Христа као на пријатеља, или као на некога ко је ту да испуни наше потребе? Да ли је наш однос са Њим заснован на љубави, поверењу и узајамности? И да ли Му се обраћамо са истим поштовањем као што бисмо се обратили најбољем пријатељу?
Зашто је бреме Христово лако?
Исус је рекао: „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. Јер јарам је мој благ, и бреме је моје лако“ (Мт 11,29-30). Господ је омогућио да ово звучи тако једноставно и тако обећавајуће. Одмор се проналази тако што узме Његово бреме и научи се о Њему. Зашто је тако мало њих спремно да то уради? Изгледамо готово као мазохисти који више воле да страдају него да одморе. Зашто бисмо пре изабрали тешко бреме од лаког?
Рад и молитва
Иако се брзо живи, иако људи много и напорно раде и умарају се те су због тога нису у могућности да се посвете молитви одвојивши део дана за њу, ипак се може обратити којом молитвеном речју Господу. У вожњи, при физичком раду, пред улазак пацијента у ординацију, пред разговор са претпостављеним или потчињеним, пред стројем војника… У сваком послу могуће је пронаћи тај малени простор за сусрет са Њим. Свако може да нађе своје речи, своје време и свој начин за разумно служење Богу.