Свети ава Јустин: Беседа на празник Светог оца Николаја
Заиста, ето већ једну хиљаду и шесто година Свети Николај пише Еванђеље Христово, пише га чудесима, пише га делима, пише га молитвама, пише га помоћима коју указује роду људскоме. И Свети Николај Чудотворац и с правом је назван Чудотворац. Гле, то је постало његово презиме, када кажеш Свети Николај, ти увек кажеш Чудотворац. То је тако нешто природно за њега, тако природно да он излива из себе силу Христову која исцељује људе, која дели Милост Божију свима и свакоме.
Како су мошти Светог Николе доспеле у Бари?
Становници Барија су сањали да виде мошти Светог Николаја у свом граду. Био им је потребан им је заштитник на мору. Међутим, поседовање моштију Светог Николе био је сан не само становника Барија, већ и њихових вечитих ривала на мору – Млечана, Ђеновљана и становника Амалфија. Данас хиљаде ходочасника из целог света хрле у италијанске градове Бари и Венецију, у хришћанске цркве где се сматра да се налазе мошти Светог Николаја Мириликијског
Милост Светог Николе
Свети Никола је светитељ народни, савршени представник оних најмногобројнијих, који слушају реч Божију и журе се да је изврше, па да примером друге поуче. То ће бити узрок, због чега се Свети Никола слави више од многих светих учитеља и мученика. То ће бити разлог зашто му је црква посветила осим овога дана још и све четвртке обичних седмица кроз целу годину, заједно са Светим апостолима - њему чудотворноме Николају Мирликијском.
Скрушеност спасава од ђавола
Све почиње са сумњом, наставља запиткивањем и пребацивањем, а онда следи – осуда. После изрицања осуде више ништа није као што је било. Следе контраосуде, зла крв струји брачним животом и све се завршава распадом брака и породице. Ово би могло да представља матрицу начина на који лукави непријатељ човека засејава смутњу у брачне односе. Тако ђаво разбија породице.
Сила промене
Јеванђеље бележи чудесне приче пуне вере и наде у силу и снагу Исуса Христа да промени живот људима. Оно што је радио некада, Он може и данас учинити за сваког од нас – исцелити и дати наду, преобразити и дати нови живот, чак и у наизглед немогућој ситуацији. Христос, Велики Лекар и Исцелитељ, спреман је да промени наше животе али је питање да ли ми желимо да будемо исцељени.
Вера твоја спасла те је
Христос је са Својом Божанском Силом сав на земљи, и Његова Сила откривена је за служење људском роду. Нека дође ко год хоће, нека узме и искористи! Тако је и крвоточива жена одлучила да додирне Христа. Пламен вере она је уложила у додир, као да је уложила себе целу. Изгорећу, али ћу се спасити. И шта додати реченоме? Осврни се, зар ниси и ти много претрпео у животу? Ниси ли због грчевитог хватања за земаљско доспео у још гори положај? Моли се Учитељу да ти да смелост вере да се бациш к Њему без остатка, да привучеш на себе изливање Божанске силе и чујеш благи глас Небеског Оца: "Вера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрав од болести своје".
Без чега свет не може да постоји
Оци Цркве кажу да свет постоји док се у њему служи Света Литургија. И као што је обављање Литургије највећи догађај у животу целог света, тако се и наше учествовање у Светој Литургији може назвати највећим догађајем у нашем животу. Кад кажем „учествовање“ под тим не подразумевам да само стојимо у храму, слушамо, гледамо и пратимо шта се дешава на служби. Не, говорим о нашем стварном учествовању у главном догађају Литургије – о Причешћивању Светим Тајнама Христовог Тела и Крви.
Како постити?
Пост никако не смемо одвајати од Свете Литургије, он је неизоставно један њен нераскидиви део. Прво послушање у Рајском Врту, првим људима, био је пост, уздржање (Пост 2,16-17), а и сам Спаситељ је давао поуке о посту (Мт 17,21). Када данас кажу како пост није услов за Свето Причешће, рекао бих да апсолутно јесте, у смислу да хришћани непрекидно посте и у току поста и ван постова. Наравно, постоје они који све везују за телесни пост и којима је то једини услов за приступање Светим Тајнама Христовим и такви су у великој заблуди.
Св. Мардарије: о стрпљивом подношењу болести
Дозволите ми да овога пута вашу побожну пажњу задржим на једној врло честој посети Божјој – телесним болестима које нас и наше ближње врло често погађају. Наступиће час – пре или касније, али ће наступити – кад ће болест и патња стати пред нас и када ће свакоме од нас рећи: „Сад је ред на тебе.“ Да нас овај тренутак не би затекао неприпремљене, наоружајмо се хришћанским стрпљењем.
Беседа о крајњој победи добра
Вара се ко мисли да Црква бива с временом сиромашнија и слабија. Напротив, из дана у дан Црква бива богатија и јача. Она се богати и јача множином нових факата, нових доказа о победи добра над злом. Црква Христова расте. Сви људи који верују у крајњу победу добра јесу живе стене, из којих је саграђена Црква Христова.
Права љубав
Људи чешће говоре о ономе што мисле него о ономе што осећају. И то ствара дистанцу, отуђеност између људи. А између најближих људи треба да постоји такво поверење да се не плашимо говорити о својим осећањима. Тиме блиски људи постају још блискији. Када с неким поделимо нешто скривено, постајемо своји. Почињете да разумемо једно друго, сукоби су све ређи и ређи. Постајемо јачи и заједно растемо.
Бог је једноставан
Људи су комплексни, али нису комплексни зато што се састоје од тела и душе и због тога што имају пуно органа, већ зато што имају пуно потреба. Али Бог није једноставан и некомпликован на начин како неки филозофи сматрајау да је Он чиста енергија. Бог је једноставан јер Њему ништа није потребно, односно Он све има и није му потребно да ишта стиче.
Духовно виђење
Колико год звучало разочаравајуће, мора се рећи да је међу нама веома мало духовно освешћених људи, насупрот огромној већини духовно слепих. Задатак је нашег светог Православља уздизање човека из стања пада, преображај старог у новог човека, какав је Исус Христос, тј. обожење човека кроз Христа. То и није ништа друго до повратак духовног вида људима без којег нема ни познања сопственог живота.
Божићни пост: Зашто постити више од раних хришћана?
То што нас пост припрема за сусрет са Богом није ништа ново за нас, али заборављамо да сусрет са Богом није само радост, већ и суд. Данас је и даље наш сопствени избор да се припремимо за ову пресуду. Још имамо времена за то и треба га паметно искористити. Доћи ће време када ће постојање Бога постати непроменљива, непремостива чињеница за све људе. Тада ће се сви, без обзира на лични избор, наћи на суђењу.
Ткање Божије
Један кројач дошао је до такве мудрости која остаје сакривена и највећим филозофима. Кад је осетио да се ближи смрт позвао је свог сина и оставио му савет злата вредан. „Сећаш ли се, Спаситељ је наш имао је хитон, несашивен, из комада, једна тканина одозго до чланака“, рекао је. „Ето, тог хитона, треба да се сетимо. Сви смо ми – нити његове и до смрти смо позвани да урастемо у њ. Сети се тога. То је Божије ткање. Чувај га у земном животу: сваку нит јачај, од срца се за њу брини. Срце слушај више од свега осталога. За шта се срце заузме, то и чини. И све ће бити како ваља“.
Три савета за спасењe
Спасење је избављење од опасности или патње. У Хришћанству се ова реч односи на вечно, духовно спасење које је по Божијој благодати обезбеђено кроз веру и поуздање у Господа Исуса Христа. Ово укључује покајање , промену ума у вези са грехом и исправљање свог живота према Речи Божијој и Његовим заповестима. Један од највећих румунских духовника, Арсеније Папачок, који је поседовао велико искуство у духовној мудрости, у вези са спасењем саветује следеће:
Савест: тихи шапат Бога у човеку
Ни слава и богатство, ни велика моћ и физичка снага, ни величанствена трпеза и отмено одело, па ни било каква друга људска предност не може донети праву срећу. То долази само од чисте савести, каже Свети Јован Златоусти. Људи чиста срца уживају у унутрашњем миру; они су благи и доброћудни. Чини се да им Бог већ у овом привременом животу, испуњеног искушењима и немирима, даје предукус Царства Небеског. Јер, савест је Божји дар који нам помаже да живимо праведним животом. Она је доказ да смо створени по по лику и подобију Божјем.
Беседа на Ваведење - Ава Јустин Поповић
Браћо и сестре моје, да није Пресвете Богородице људи би давно, давно постали ђаволи. Јер да није Ње не би било Господа Христа у овоме свету, не би било Спаситеља, Спаситеља од греха, Спаситеља од смрти, Спаситеља од ђавола и људи, људи који су тако заволели грех и сласти греховне, да би давно постали ђаволи! Без Ње, овај свет је без Бога; без Ње, овај свет је без Спаситеља; без Ње, овај свет пакао је од греха и смрти и демона.
Узми свој крст
Христос нас позива речима: „Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“, унапред упозоравајући куда води такав пут. И сваки краљ или генерал може позвати своје верне слуге или војнике да умру за њега, али то овде није случај: Исус је био први на крсту. Он не само да шаље ученике, већ и Сам одлази у смрт ради победе над смрћу. Зато, ко год жели да заиста за Њим крене, не може само да прође поред Голготе, него мора и да је - искуси.
Једно од највећих чуда Светога Старца Порфирија
Током чудесног сусрета Старца Порфирија Кавсокаливита са младићима на Светој Гори, једном од њих старац је рекао да му је мајка излечена од рака и да ће операција, заказана у болници, бити потпуно непотребна. На велико чуђење лекара, то се испоставило као тачно. Највеће чудо, међутим, било је управо појављивање светитеља пред младићима, јер како су сазнали касније, он се још пет година пре тог сусрета упокојио...