Истинита прича о догађају на КиМ која је навела блаженопочившег патријарха Павла да крсти једно дете и да му да име Милош.
Велик је наш призив и велика слава православних пред Господом, али и велика и одговорност. Ми Срби нисмо ни свесни какво благо поседујемо. Радујмо се што смо православни хришћани и будимо достојни тог позива, ради себе, ради наших ближњих и ради целог света, како би цели свет могао да види истину и лепоту нашег Православља.
Много је људи који се налазе на животној раскрсници не знајући како да поступе. Многи се нађу у системима западних компанија извитоперених вредности и нездравих међуљудских односа што их одводи у разне животне кризе, здравствене тегобе и обољења. Нарушеног здравља, изгубљеног смисла и радости, они желе да промене посао, али страх да други неће наћи и да неће моћи да преживе надвија се као зла коб. Шта чинити?
Нова студија Центра за културна истраживања хришћанског универзитета у Аризони открила је да, од око 176 милиона америчких хришћана, више од половине њих не верује да Дух Свети постоји.
У извесном смислу, човеков однос према новцу у многоме одређује његов начин живота. Однос према новцу није нешто што је морално и духовно неутрално; овај однос као да баца светлост на саму човекову суштину.
Литургија која је јуче одржана у Арангелску (Русија) поводом указања Пресвете Богородице над овим градом, прилика је да се подсетимо овог чуда, које се збило се у недељу, 3. августа 1919. године. Очевици су угледали Пресвету Богородицу са Својим Сином на небу изнад града, а ова визија трајала је 30-так минута, о чему су Епархијски и Мисионарски савет саставили „Акт о јављању Богородице на небу са Богомладенцем Исусом Христом".
"Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и Себе предаде за њу." (Еф. 5, 25) "Ма колико страсти, ма колико слабости да има жена, муж је дужан да је воли. И ако буде потребно да безброј пута будеш рањен за њу, или ако треба живот да даш, дај га. Све треба да даш! Све да претрпиш.” (Свети Јован Златоуст)
Отворимо ли новине зло је ту. Упалимо ли телевизор, пред нама ће само током једне вечери продефиловати незамисливо велики и болесно маштовити број призора зла. Зло је очаравајуће, болесно привлачно, застрашујуће и у исто време интригантно. Ђавоља поворка изгледа моћно, наметљиво и непобедиво.
Данас је у моди самоусавршавање. За особе које желе да постану боље, здравије, богатије организују се тренинзи раста личности, курсеви самообнављања организма, бизнис-тренинзи полова. Реклама ових тренинга обећава „позитивне промене у свим животним областима“. Али, какве су последице свих ових “интервенција” без оне кључне – покајања?
Не будимо крдо него породица, заједница, народ Божији, Црква, која даје Христов народ, боголике људе који све мењају и преображавају.
Чиме могу бити изазване туга и депресија? Теретом грешног живота често неисповеђених и неокајаних греха. Тешко је ходити с таквим теретом. Јер савест, тај глас Божији, говори из сваког човека.
Живимо у претешким временима, временима туге и очајања, бесмисла и несрећа. Граница између добра и зла у срцу многих људи је ишчезла, па се све више ближњих окреће злу као лакшем начину да се постигне циљ у животу: почев од материјалног богаћења до политичке власти.
Либерални хришћани се старају да из свог погледа на свет искључе представе о паклу и демонима, да ту област обиђу ћутањем, или да представе сатану просто као метафору, оличењем људских грехова, како би и даље спокојно грешили, не осећајући страх пред вечним последицама греха и пред оним који стоји иза тамне сенке греха, као режисер иза сцене.
Лажи су свеприсутне. Истина, значајан део лажи изражава добре намере - да не вређају осећања других људи. Још горе, живот нас стално суочава са тешким изборима: рећи „љубазно“ или „онако како ја мислим да је истина“. Лагање je велика негативна сила са којом се људи тешко носе и лако се заплићу у њене мреже. Лаж заиста помаже да се брзо, лако и пријатно реше многи проблеми, да се сачува мир, избегну сукоби и казне. Али не без губитака...
О чуду хавајске иконе Мајке Божје која годинама мироточи, током прошле недеље сведочили су и парохијани Епархије филаделфијске и источне Пенсилваније Православне цркве у Америци. Хавајска икона, коју широм света поштују милиони православних хришћана, почела је да мироточи 2007. године, што је настављено и до данас. Како је све то почело говори чтец Нектарије, њен чувар, који непрестано путује по свету са овом иконом, како би свако ко то жели, осетио и на себи благодат Божију.
"Познајем високо моралне људе који су напрасити, ћудљиви, свадљиви и стално малтретирају своје колеге и вољене својим хировима, иако се често причешћују. Познајем и оне који нису тако високо морални, али који саосећају, дају милостињу и ни о коме не говоре лоше. Духовни живот много је виши и шири од сваког морала; не уклапа се у схеме и формуле. Не одређује се дубином пада, већ дубином покајања, не дужином сукње, већ милошћу према људима." - Архимандрит Павел Пападопулос говори где нас понос води својом „чистотом“.
Светитељи нису пацифисти у оном јефтином смислу које намеће говор „политичке коректности“. Они нису „ваздушни анђели“ који деле слаткише. Светитељи су другачији, као што се Бог разликује од свега што људски ум може разумети. Они могу притећи незаштићеном у помоћ; могу да смире грубу и горду силу оних који се наслађују насиљем и свесном подлошћу. Све се то дешавало стотине пута, ако и не и хиљаде пута, у историји. Зато, нема никакве основе мислити да је свето учешће небесних помоћника постало немогуће у наше данашње дане.
Заволети Бога и заволети децу - на тим двема заповестима почивају закон и пророци, породица и Црква, земља и држава, царство земаљско и Царство Божије. Велики педагог Ушински је рекао: Љубав је једино средство да се душа детета потчини. Ко слуша другога из љубави, тај се потчињава већ по закону сопствене душе и од туђег посла прави свој.
Доказ да ћемо и ми васкрснути на дан Страшнога Суда јесте и данашњи велики Празник, када је тело Пресвете Богомајке узнесено изнад свих Небеса. Јер, Она је прва испунила Еванђеље Господа Христа. Пресвета Богомајка родивши нам Спаситеља, све је Његове заповести испунила на земљи и тако показала пример свима људима да и ми то исто чинимо. Не само то, Она свакоме даје силу и моћ, ко Јој се обраћа и извршује заповести Господа Христа.
На самој међи која дели Србију и Црну Гору, на земљи која се сматра и свачијом и ничијом, чуда доживљавају сви без разлике – православци, католици, муслимани, атеисти... Ово смо заиста и сами доживели на Дан Светог арханђела Гаврила у манастиру Куманица у Полимљу.