Господ иде и куца на срце свакога човека. Ко Га чује и отвори му двери свога срца, Он ће ући и настаниће се у њему. То ради на различите начине са сваким човеком лично. Не понавља се. Многи су људи чули тај тихи глас Господњи и отворили му срце. Њихов живот више никада није био исти. Неки су склони да у томе виде чудо које је Господ учинио над њима.
У читавом хришћанском свету поред Христа Спаситеља, најпоштованија је личност Мајке Божије. Читава два миленијума живота Цркве није ништа друго до два миленијума људског вапаја Владичици за помоћ у небивалим приликама. И за све те векове, Она никада и никога није изневерила ко је искрено и са љубављу притекао њеном пресветом Лику.
Оно што ми називамо чудом јесте пројава Божијег присуства и Божије љубави према људима. Истина, чудо се показује као нешто ванредно, нашто што је ван нашег свакодневног животног поретка. Али, ако се посматра из небеске перспективе, чуда су потпуно природна и очекивана појава.
Након крађе накита са Нанковске чудотворне иконе Богородице, који су верници оставили у знак захвалности за чудесна исцељења, монаси манастира Покрова у селу Ракошино ставили су у оквир иконе гране љиљана. Након осам месеци, осушене гранчице чудесно су процветале, известила је јуче украјинскa телевизијска станица 1tv.
Последњих година сведоци смо све учесталије и тајанствене појаве чуда у православном свету, међутим, кратки видео запис великог чуда из Атине, где у капели старачког дома крвоточи лик Распетог Христа, као да превазилази све до сада објављено. Христос наставља да пати и пролива крв за изгубљене... Овакво чудо несумњиво је посебна опомена Господња.
Да ли су Тело и Крв Господња, скривени под видом хлеба и вина, истинити? Ово питање, а и сумња, појавили су се у срцу свештеника током Литургије. И десило се чудо! Материјализовани током Литургије, Крв и Месо од тада се чувају у цркви Сан-Франческа и не престају бити предмет пажње, како ходочасника, тако и научника.
Док су мироточиве иконе типично ретка појава којом Бог открива Своје присуство, како би ојачао и утешио вернике, постоје времена и места на којима Бог посебно излива своју милост. Тако се у цркви Арханђела Михаила у селу Урусово у близини Москве тренутно налази 16 предмета који мироточе: девет икона и седам крстова.
Читавих шеснаест година пре него што је одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ 2003. године Владика Николај (Велимировића) прибројан лику светих, народ је у овом духовном горостасу већ препознао светог Божијег угодника. Али се опоменуо и чудесних догађаја који су се збили на његовој сахрани као и приликом првог освећења славског колача њему у част.
Четири дана након што је помазана уљем са мироточиве иконе Пресвете Богородице, девојчица која је имала озбиљне повреде главе и мозга и пала у кому, на велико изненађење лекара, опоравила се од последица саобраћајне несреће, коју је доживела са својим оцем у месту Неа Смрини.
Одавно се зна за случајеве мироточења, чак и крвоточења икона. То се најчешће дешава у црквама али није реткост да иконе замироточе и у домовима хришћана. Сваки такав случај побуђује посебну пажњу и обавезно питање: шта то значи? Зашто иконе мироточе? И колико год размишљали, нећемо се померити од почетка, али ће мироточива икона продубити наш однос према Господу, Његовој Мајци и Светима.
Наши сељаци се не разумеју у богословље. Они знају да верују, читају Оченаш и Богородице Дјево. Знају да је свако дужан да буде добар и поштен и да је Бога опасно срдити. Ово је истинита прича из сеоског живота која потврђује „оно што наши сељаци знају“.
Чудо се већ неколико дана догађа у саборном храму Светог Петра Чудотворца у Аргосу, где се из његових моштију појављује интензиван и леп мирис, који испуњава целу цркву, сведоче ходочасници, локални свештеник и митрополит Арголиски Нектарије.
На дан 117-ог рођендана наследника - царевића Алексеја Николајевича током недељне службе, парохијани цркве Васкрсења Христовог у Кадасхи приметили су да је икона Краљевских мученика "Царска Голгота" промироточила. Капи мира појавиле су се на ореолу око одсечене часне главе цара-мученика.
Литургија која је јуче одржана у Арангелску (Русија) поводом указања Пресвете Богородице над овим градом, прилика је да се подсетимо овог чуда, које се збило се у недељу, 3. августа 1919. године. Очевици су угледали Пресвету Богородицу са Својим Сином на небу изнад града, а ова визија трајала је 30-так минута, о чему су Епархијски и Мисионарски савет саставили „Акт о јављању Богородице на небу са Богомладенцем Исусом Христом".
О чуду хавајске иконе Мајке Божје која годинама мироточи, током прошле недеље сведочили су и парохијани Епархије филаделфијске и источне Пенсилваније Православне цркве у Америци. Хавајска икона, коју широм света поштују милиони православних хришћана, почела је да мироточи 2007. године, што је настављено и до данас. Како је све то почело говори чтец Нектарије, њен чувар, који непрестано путује по свету са овом иконом, како би свако ко то жели, осетио и на себи благодат Божију.
На самој међи која дели Србију и Црну Гору, на земљи која се сматра и свачијом и ничијом, чуда доживљавају сви без разлике – православци, католици, муслимани, атеисти... Ово смо заиста и сами доживели на Дан Светог арханђела Гаврила у манастиру Куманица у Полимљу.
Постоје многе појаве у нашем видљивом свету које привлаче огромну пажњу како обичних људи тако и науке. Међутим, наука пред њима остаје без одговора и објашњења. Једна од таквих појава јесте и појављивање благодатног облака сваке године 19. августа на планини Тавор у Израелу, на којој се преобразио Господ наш Исус Христос.
Сви садржаји са којима се сусрећемо у животу по Христу и у Христу: богословљу, пастирком раду, богослужењу, житијима светих, свакодневним односима међу људима хришћанима, укорењено је у вери у васкрсење. Без овог догађаја целокупно хришћанство била би једна велика бесмислица, обична профана идеологија на подужем списку идеологија. Зато, погледајмо и чудо које доказује нашу веру у васкрсење, које се догодило Светој седморици мученика у Ефесу и које данас прославља наша Црква.
Старешина манастира Светог Давида у Евији, игуман Гаврило, у својој беседи изнео је јуче нове податке о чуду које се десило приликом пожара који је запретио овој светињи. Немоћни пред ватреном стихијом испред манастира, били су повређени и ватрогасци, које је само Милост Божија спасила, док се свеће у олтару цркве поред пламена високог и до 70 метара, нису ни истопиле...
Гомиле ходочасника крајем августа хрле у Цркву манастира на острву Липси у Грчкој, да се поклоне икони која је повезана са јединственим чудом цветања осушених грана љиљана, које се од 1943. понавља сваке године. Тако су цветови љиљана пред празник Успења Пресвете Богородице процветали и ових дана.