Да ли су Тело и Крв Господња, скривени под видом хлеба и вина, истинити? Ово питање, а и сумња, појавили су се у срцу свештеника током Литургије. И десило се чудо! Материјализовани током Литургије, Крв и Месо од тада се чувају у цркви Сан-Франческа и не престају бити предмет пажње, како ходочасника, тако и научника.
Док су мироточиве иконе типично ретка појава којом Бог открива Своје присуство, како би ојачао и утешио вернике, постоје времена и места на којима Бог посебно излива своју милост. Тако се у цркви Арханђела Михаила у селу Урусово у близини Москве тренутно налази 16 предмета који мироточе: девет икона и седам крстова.
Читавих шеснаест година пре него што је одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ 2003. године Владика Николај (Велимировића) прибројан лику светих, народ је у овом духовном горостасу већ препознао светог Божијег угодника. Али се опоменуо и чудесних догађаја који су се збили на његовој сахрани као и приликом првог освећења славског колача њему у част.
Четири дана након што је помазана уљем са мироточиве иконе Пресвете Богородице, девојчица која је имала озбиљне повреде главе и мозга и пала у кому, на велико изненађење лекара, опоравила се од последица саобраћајне несреће, коју је доживела са својим оцем у месту Неа Смрини.
Одавно се зна за случајеве мироточења, чак и крвоточења икона. То се најчешће дешава у црквама али није реткост да иконе замироточе и у домовима хришћана. Сваки такав случај побуђује посебну пажњу и обавезно питање: шта то значи? Зашто иконе мироточе? И колико год размишљали, нећемо се померити од почетка, али ће мироточива икона продубити наш однос према Господу, Његовој Мајци и Светима.
Наши сељаци се не разумеју у богословље. Они знају да верују, читају Оченаш и Богородице Дјево. Знају да је свако дужан да буде добар и поштен и да је Бога опасно срдити. Ово је истинита прича из сеоског живота која потврђује „оно што наши сељаци знају“.
Чудо се већ неколико дана догађа у саборном храму Светог Петра Чудотворца у Аргосу, где се из његових моштију појављује интензиван и леп мирис, који испуњава целу цркву, сведоче ходочасници, локални свештеник и митрополит Арголиски Нектарије.
На дан 117-ог рођендана наследника - царевића Алексеја Николајевича током недељне службе, парохијани цркве Васкрсења Христовог у Кадасхи приметили су да је икона Краљевских мученика "Царска Голгота" промироточила. Капи мира појавиле су се на ореолу око одсечене часне главе цара-мученика.
Литургија која је јуче одржана у Арангелску (Русија) поводом указања Пресвете Богородице над овим градом, прилика је да се подсетимо овог чуда, које се збило се у недељу, 3. августа 1919. године. Очевици су угледали Пресвету Богородицу са Својим Сином на небу изнад града, а ова визија трајала је 30-так минута, о чему су Епархијски и Мисионарски савет саставили „Акт о јављању Богородице на небу са Богомладенцем Исусом Христом".
О чуду хавајске иконе Мајке Божје која годинама мироточи, током прошле недеље сведочили су и парохијани Епархије филаделфијске и источне Пенсилваније Православне цркве у Америци. Хавајска икона, коју широм света поштују милиони православних хришћана, почела је да мироточи 2007. године, што је настављено и до данас. Како је све то почело говори чтец Нектарије, њен чувар, који непрестано путује по свету са овом иконом, како би свако ко то жели, осетио и на себи благодат Божију.
На самој међи која дели Србију и Црну Гору, на земљи која се сматра и свачијом и ничијом, чуда доживљавају сви без разлике – православци, католици, муслимани, атеисти... Ово смо заиста и сами доживели на Дан Светог арханђела Гаврила у манастиру Куманица у Полимљу.
Постоје многе појаве у нашем видљивом свету које привлаче огромну пажњу како обичних људи тако и науке. Међутим, наука пред њима остаје без одговора и објашњења. Једна од таквих појава јесте и појављивање благодатног облака сваке године 19. августа на планини Тавор у Израелу, на којој се преобразио Господ наш Исус Христос.
Сви садржаји са којима се сусрећемо у животу по Христу и у Христу: богословљу, пастирком раду, богослужењу, житијима светих, свакодневним односима међу људима хришћанима, укорењено је у вери у васкрсење. Без овог догађаја целокупно хришћанство била би једна велика бесмислица, обична профана идеологија на подужем списку идеологија. Зато, погледајмо и чудо које доказује нашу веру у васкрсење, које се догодило Светој седморици мученика у Ефесу и које данас прославља наша Црква.
Старешина манастира Светог Давида у Евији, игуман Гаврило, у својој беседи изнео је јуче нове податке о чуду које се десило приликом пожара који је запретио овој светињи. Немоћни пред ватреном стихијом испред манастира, били су повређени и ватрогасци, које је само Милост Божија спасила, док се свеће у олтару цркве поред пламена високог и до 70 метара, нису ни истопиле...
Гомиле ходочасника крајем августа хрле у Цркву манастира на острву Липси у Грчкој, да се поклоне икони која је повезана са јединственим чудом цветања осушених грана љиљана, које се од 1943. понавља сваке године. Тако су цветови љиљана пред празник Успења Пресвете Богородице процветали и ових дана.
После чуда у манастиру Светог Давида у Евији, после чудесне кише у селу Прокопи , које је угасило пожаре, догодило се ново велико чудо и у цркви Свете Тројице на Маратонском језеру. Свештеник у овој парохији, одмах након гашења пожара, снимио је видео запис, на коме се јасно види да је у време пожара постојала "линија" преко које ватра није смела да пређе.
Друго велико чудо у Северној Евији. Након што је манастир Светог Давида спасен другог дана великог пожара, касно синоћ догодило се још једно чудо. Иако ништа није наговештавало кишу, након литије са моштима Светог Јована Руса и молитве за престанак пожара, обилне падавине угасиле су ватру на целом подручју села Прокопи.
Према агенцији Εκκλησια Online и ове године појавиле су се змије у цркви Успења Пресвете Богородице у селу Маркопоуло на југу Кефалоније.
Током пожара у Северној Евији, чудо је спасило Свети манастир Светог Давида, ватрогасце и три монаха који су остали унутра. Монаси манастира навели су да је ватра дошла до зидова манастира, али Бог је био ту да га заштити!
У почетку му је било пријатно да медитира и није видео разлог зашто би себе лишио тог задовољства. Затим је у секту увео супругу и тринаестогодишнјег сина, али када је супруга почела падати у депресије, а син се драматично мењати, Зоран је схватио да је са трансценденаталном медитацијом, добио и озбиљан проблем.